Просветни гласник

Наша Хемиска Номенклатура

267

киселина и ницати: киселник-кисеоник) и карбониум је назван угљеник (од угљен и ницати); а Хрвати су још и азот назвали погрешно гушик или душик, и ако он не гуши. У гоме смо се угледали на Немце, који су имена тих елемената на свој језик превели. Боље би било да смо и код тих елемената задржали интернационалнаимена, јер су помоћу њих грађена имена њихових једињења. Али су та преведена имена постала толико популарна, да је сада тешко избацити их. Интернационална имена елемената Хрвати су прилагођавали свом језику, избацујући наставак „ум", где га има, и стављајући на његово место „ј". Тако на пр. калиум је претворен у „калиј". То је урађено стога што је српском језику необиман латински наставак „ум". И осталим језицима необичан је тај наставак, па опет зато сви су га у именима елемената задржали. Тај наставак има право на своје место у тим речима, јер су то имена хемиских елемената — тих основних хемиских индивидуа. Из пијетета према проналазачима тих елемената, не треба им крсно име мењати. Из тих разлога ја сам задржао наставак „ум" у свима именима елемената који га имају; и то, пишем те речи онако како су их проналазачи писали, и како се свуда пишу; наиме пишем на пр. „калиум", а не „калијум". Ово има и своје практичне вредности, јер се наставак „ум" често мора задржати у именима једињења тих елемената. У грађењу придева из имена елемената, нисмо сложни. Ту су чињени разни покушаји, који нису провођени свуда једнако. Ја сам по савету мог школског друга пок. Свет. Вуловића градио те придеве додавањем имену елемента наставак „ов", на пр. калиумов, сребров итд. Јер као што се из личних имена и из имена биља граде придеви додатком наставка „ов", тако се исто и из имена хемиских елемената, који су хемиске индивидуе, могу градити придеви додатком наставка „ов". Такви придеви казују у хемији оно што има да кажу. Тако, не може се рећи сребрн оксид, већ сребров. Али и ту се не може по који изузетак избећи. Тако, жива мора добити придев живин; а придев оловов биће с почетка незгодан. И хемиским једињењима давана су с почетка произвољна имена; али кад су се намножила, та је номенклатура задавала велике тешкоће, јер једињења има данас на стотине хиљада. Зато је још Лавоазије, одмах после извршене реформације хемије, поставио правила о давању имена хемиским једињењима. Ту се именом негативног елемента бележи врста једињења, а именом позитивног елемента бележи се чије је то једињење, То се изводи на два начина. Тако на пр. једињење КСЈ или се назива једним двочланим именом: „калиум-хлорид"; или добива огшсни назив: „калиумов хлорид". И даље, РС1 3 назива се „фосфор-трихлорид", а РС1 „фосфор-пентахлорид", и т. д. Правим именом служе се Немци, чији језик допушта спајање две или више речиуједну; а описним називима