Просветни гласник

268

Проеветни Пшсник

служе се Французи и Енглези, чији језици нерадо спајају две речи у једну. Права имена боља су од оиисних назива. Али описни називи могу се применити само на двочлана једињења, чнја су имеиа само из две речи састављена, као што је случај код КС1. Алп сложена, из више чланова састављена. једињења, чија имена више речи имају, не могу се описно називати. Таква су сва сложена органска једињења, као што је на пр. метил-амониум-дитијо-карб-фенил-хидрацид. Јасно је да се таква једињења не могу описно називати. Зато пе само Немци, већ и остали народи дају таквим једињењима из чланона састављена имена, и ако су такве спојене речи њиховим језицима нсобичне. И тако Немци имају једну, именску номенклатуру и за двочлана и за вишечлана једињења; Французи и Енглези, .пак, имају описну номенклатуру за двочлана једињења, а именску за вишечлана, Наш језик допушта спајање две речи у једну. Допушта не само спајање речи преко уметнога „о", као: водоноша, коловођа, зубобоља, сунцокрет, и т. д.; већ допушта и непосредно спајање речи без спојнога „о", као: чувар-кућа, клин-чорба, Смрдан-бара, Сокол-бања, кумГТавле, Поп-Лука, Шар-гшанина, Осман-паша, бугар-кабаница и т. д. И лш можемо имати, дакле, из више речи састављену именску номенклатуру, без спојнога „о", а да се о језик не огрешимо. Зато сам ја ту пољу, именску номенклагуру усвојио, примењујући је и на двочлана, и иа вишечлана једињења. И, према томе, није било разлога кад је Југословенска Академша у једном мом чланку исправила двочлана имена неких једињења, умећући спојно „о" ; кад је на пр. азот-моноксидпретворила у азото-моноксид. Тиме је покварена једнакост двочлане номенклатуре са вишечланом. С, М, Л03АНИЋ /

НАСТАВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У НАШИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА ' (К1'АЛ) III Позитивни принципи не могу се поставити све док се јасно не оцрта циљ коме се гежи. Први пут, пак, учинили су то својим читанкама г. г. Војислав Јовановић н Милош Ивковић. Супротно старом ненрецизном схватању граматичарско-педагошке школе, они су унели једно одређено схватањ^ у наставу језика: према њиховим читанкама јасно је да они први пут схватају да у гимназији треба учити ученике живом књижевном језику, и у исто време да треба васпитавати књижевно осе-