Просветни гласник

272 Лросветни Сласник

ност да приме много већи број облика и речи но у почетку, јер их асоцирају уз већ образоване категорије свести, било по значењу, било по формансима. У том стадијуму деца осећају потребу за формулисањима граматичким. У осталом, и код деце која уче матерњи језик, већ око треће или четврте године, ако је у њима јаче развијено језичко осећање, могу се запазити директна мала размишљања о језику, каткад и запиткивања о по неком облику, нарочито ако дете осети колебање у употреби; ту долазе и свесна исправљања свог језика код мале деце, а нарочито формације по аналогији, тако многобројне у дечјем језику. Дакле, граматика се не може избацити из почетних разреда; али се ту граматика мора свести на елементе чије су категорије већ образоваие у свести, она не сме бити ценгар наставе већ ослонац језичком осећању. У вези са овим принципом је и схватање о распореду граматичког градива у нижим разредима: погребно је да у пракси деца пређу сваке године цео програм, али сваке доцније године у нешто опширнијем обиму него претходне. Такви концентрични кругови у настади доносе више користи него распоред по досадашњем програму, где се једне године даје општи преглед граматике, а доцније детаљно по годинама предаје: наука о именима, затим о глаголима, и најзад синтакса. Само, прве и друге године стављало би се тежиш^ге на правилност и употребу облика у реченици, на ниансе значења речи, и то векцном у простим реченицама; у трећој, а и у четвртој години имало би се нарочито радити се развијеник и сложеним реченицама. Али, увођење у граматику могло би се другојаче схватити када је реч о четвртој години учења. Две су дакле тачке у којима се ја не слажем са новим програмом: ирво, у гштању када треба дати ученицима чисту систематику језика, н друго, како треба схватити учење језика у вишим разредима. Програм се држи бирократске поделе на виши и нижи течај, као да та сама ствар није често једна формалност и формална аномалија. Ту се претходном учењу даје четири године, а од петог разреда уводи систематска граматика „са научним објашњењима", — а то међутим претпоставља не само осећање него и систематско знање језика. Значи, треба у четвртој години бар дати дефинитивну, ма да не детаљну, граматику матерњег језика. Други, чисто практичан разлог је у овоме: после четвртог разреда многи ученици остављају средњу школу сасвим, или из ње иду у стручне школе; право је да они, после четири године учења језика у гимназији, изнесу једно систематисано знање. Стога, како се за претходне три године може стећи довољно елемената у свести, и како се за то време да лепо однеговати осећање језика и развити укус, ја мислим да у току четврте године треба дати тај ошпти курс граматике. На тај начин ученици петог разреда биће припремљени не само за научна објашњења, него и за постепено увођење у разумевање науке о