Просветни гласник

106

Просветни Гласник

на местима где је притисак мањи вода кључа на нижој темиератури". Овај закон кључаља дошао је, прво, на погрешно место, јер је треба.Јо раније огледом извести зависност температуре кључања од притиска. То је једно, а друго је опет ово: Ко то-из практичног жнвота зна и ,ео то у практичном животу кад „кува чорбу* водн рачупа о атмосФерском притиспу. Једном рочју, с „Чорбом" се мислило да се ствар начини нопуларном и да све то личи на педагогију, а међутим је све то врло далеко и од педагогије 'п од истине: јер куварипе воде рачуна о ватри и дрвима, а нп једној не пада на ум да смањује _обични иритисак" кад хоће да јој чорба брже прокључа. На једном је месту лепо и иаметно речено: „Топлоту тела употреби на то, да промени своје агрегатно стање". И сад камо лепе среће да се овако иродужило, испало би да се топлота иретвара у рад, а рад у топлоту. Тако радећн не би се сад у ово доба ни саљало а камо лп писало о скривеној (лалентној) топлоти. Још кад сам ја 1885 учио Т раз. гимпазије код добрих наставпика, „скривена" топлота је завршила свој бедни живот. А кад неко данас хоће да манипулише са скривеном топлотом, онда оп мора наппсати и ову реченицу. ,И суна се пешто мало охлади кад је посолимо, јер со одузнма топлоту". Овакво тумачење појава и оваква Фиввка може се наћи у свакој најиешколоваппјој породнди, јер само се у тим круговима чује: легао на земљу, па му земља извукла топлоту, те је озебао. Као нример за употребу смеса за хлађење узет је сладолед. Овај пример је добар за децу која кад дођу из школе добпју „јаузн", али би и за опу другу категорију деце треба.ао наћи неки пример. Код „очври1ћавања" тела се онет јавља „скривена" тоилота. У онште ова топлота личи на једно велико дериште, које се час нојави, час сакрије, као да се игра жмурке. За реченицу: „Ири кључању се употребљују заклопци да бн се јачим иритиском наре постшла већа темнература и тиме изазвало брже врење" •*— има се приметити: ако је темнература виша, опда врење није брже; ако је заклопац, као код Паниповог лонца утврђен оида не само да врење није брже, него га и нема. Заклопац се у овом случају и употребљава зато да не буде врењо, него да се сва топлота унотреби на загревање, а не и за кључање и испаравање течности. Без икаквог је размишљања написана и реченица: 9 Ослобођена топлота употребљава се у чабрикама за ложење с паром", јер паром нико не ложи, паром (а не с паром) .само се загрева. Код зрачне топлоте нма и ово: „тонлота се снроводи спровођењем спорије, а зрачењем брже односно ужасном брзином". На корзу или на журу можда је чак и пријатно чути како се неко ужасно уолашио, али у физици ова реч ужасно баш пема места. И разлагава о: упијању, одбијању и пронуштању топлоте упућују нас на то да је топлота нека матерпја, што се дацас по механичкој теорнјн топлоте сматра као нетачно. Има реченпца: ,Кад се нара испод клина згусне онда иритисак атмосФерски ностане већи 1 ', и ово нема никаквог смисла, јер притисак, колпкп је толики је, пего наион паре постане мањи од нритиска. Велнка пажња и дубока иромпшљеност видн се из реченице: ,Точкови локомобила се окрећу месту као лто је код парних млинова и вршалнца и других машина које се крећу без промене места Како је ово јаспо п леио речено: крећу се без нромене места! 0 нретварању топлоте у рад и у опште о еквиваленцији топлоте и рада нема ни иомена. У нартијп о магнетизму, поред погрешака због иесмпшљености и журбе, има и круппијих као што су ове: 1. Нпје речено како магнетска привлачења слабе са даљином. 2. Није ии наглашено, а камо ли огледима утврђено, да су нривлачења узајамна (као и одбијаља). 3. Магнетском инФлуенцом (место индукцијоа) не простире се магнетизам само додиром, јер кад би таво било, не би бпло магнетског поља. Уз реченицу: „У срединп магнета су магнетизми везанн а на крајевима слободни" није дошло никакво тумачење за израз „везапи". Овако како је нанисано, деца могу мислити да су ту магнетизми збиља везани неком везом, н. пр. жицом илн чим другпм. Има реченипа: „Угисак разноимених иолова се поништује". Иостоји и таква реченица коју апсолутно нико, па ни сам писац не може разумети; та реченица гласи : „Као што земља има магнетске полове, исто тако има и магнетски меридијан и магнетски екватор, на коме игла стоји хоризонтално, а инклинација јо 0°; на магнетским половима пак игла вертика.шо стоји што значи инклипацију 90°". Слика 97, за којт се вели да представља иоларну светлост, биће да представља излазак или залазак сунца. л Не стоји: да ће наелектрисана куглица привлачити и са протрљаном сгакленом и са протрвеном смоланом шипком;" јер ако се са једном иривлачи мора се са другом одбијати. кад је и после додира „задржала свој електрицитет". Извођење распореда електрицитета није добро; погрешно је; јер је вршено без пробне, иовршине.