Просветни гласник

Службени Део

107

На врају описа, а не тумачења, о кондензаторима, почиње закључак речима: „Јасно јо..." ,Ја налазим* да није, а требало је да буде јасно. Изнето је већ доста мана помепутом делу, али да би се видело стриљеае које мора имати референат кад чита овакве ствари, наводим реченицу: „Учврстимо ли магнетску шипку или иглу (гради се у облику јако развученог ромба) на хоризонтадпој осовинп тако, да се може слободно окретати; у сваком случају шштка нли игла заузме такав иоложај, да једним полом показује на север а другим на југ". Изгледа да се овом реченицом хтело рећи : Игла која се слободно окреће око вертпкалне; — а не хоризопталпе осовине, — умпри се у нравцу север-југ. У одељку о статичкол електрнцитету нема важног огледа којим би се утврдпло да се прн трењу тела развијају ове врсте електрицитеаа V истој мерп. Једним ставом се тврди да статичкп електрицитет ствара магнетско поље — што у ствари и не ностојн ~ а нема огледа којпм би се то ногврдпло. Тумачење громобрапа састоји се у реченици: ,3а време непогоде се на шиљасгом врху на миран начип везују разноименп електрицитети". Шта је овом реченицом објашњено, ја не знам. Постапак галванске струје у елемементу тумачи се тако што се велп да течност око ципка полако врп. На много места где ствар треба протуиачити и огледом утврдити, каже се само: огледп нас уверавају А тих огледа нема. На једном се месту вели: „Осетљива справа са две магнетсве нгле." Па се за ову справу каже да се зове мултипликатор. Међутим се о астатичној иг.ш не говори, о којој је требало још у магнетизму нешто роћи. У Амперовом правилу има велика погрешка, јер северни пол игле не скреће у десио већ у лево. Под насловом; „Електричне машнне" каже се да су то справе којима се помоћу електрицитета обавља неки рад. Ово нису електричне машнне, већ то су електромотори, а елоктричним машинама се добија електрична енергија. Али мало даље види се да се говори у ствари о дипамомашинама. Али и оно што се о њима говори није добро, јер се каже: употребимо ли место меканог гвожђа, електромагнет добијају се т. з. динамо електричне машине". Све је ансолутна погрешка у овој реченнци (као н у многим одељцпма и читавим иартијама). Јер прво и прво сама реч „електомагнет" казуједаје то тело од неканог гвожђа, а кад неко каже да место меканог гвожђа уиотреби електромагнет, онда се пезна шта је електромагнет. Ова је погрешка дошла стога што је још раније погрешно деФпписан електромагпет, кад је речено да се он правн од челика. Ко такву пак погрешку учини, тај пеможе онда објаснитп ни електрично звонце, а камо ли што друго. Друга погрешка у горњој речепици јесте та што је речено: да код динамомашине пије унотребљено мекано гвожђе; док међутим то и јесте одлнка динамомашина што је ту магнетско поље у коме ротира индуктор изазвано баш мђканим гвожђем. Завршујући овде са одељком о електрицитету, пређимо на светлост. Тела су подељена на светла и тамна п ибсле такве поделе згара да дође једна реченица: „Већина тела се само онда види кад их друго тело осветли. Ова .сутамна тела". Ја мис.шм да прост човек, а с њим п ђак док не научи Физику, мпели да се не може нп видети оно што је тамно. У место речи тамна тела, много би згоднпје било рећи: осветљена тела; а опа која светле сопетвеном светлошћу звати; светлнм телима. Тумачење одбијања могло је бити п јасније н практичније. На једнон се месту каже да рапава тела не добијају већ „расипају" светлоот. Ово скроз не ваља, јер п рапава тела одбијају ако не апсорбују или не пропуштају. Аии сем ове, има јошједна велика погрешка, а та је у оној речи: расипају; јер се доцније т наредним лекцијама налази наслов: Гасипаље или дпсперзија: онда пије истина да рапава тела „расипају" светлост. Као што у осталом, то и није истина, и ако је тако написано. Даље се каже на једном мосту да праве које пролазе кроз геометријски центар јесу главни зраци, ко.јн се истим правцем и добијај\\ II ово је речепо не мислсћи на то да је ирава— права, а зрак — крак; јер зрак може пћп правцем полупречника, али зато полунречиик ппје светлосни зрак. Јер кад би полупрсчници и остале нраве лшшје били светли зрацн, огледала би давала ликове и без светлости, а то до данас пије откривено. Не стоји да се роФлекторима светлост „преноси". Исто тако не сто.ји да су војничкп роФлектори сверна огледала, много је боље рећи да су то параболична огледала. Ако оловку „нустимо" у воду косо, неће се видети преламање светлости. Ако оловку држимо косо, онда је већ друга ствар. - И онај оглед са новцем на дну суда није без за>шрке. У одељку о дисперзији каже се да тела, кад их гледамо кроз призму, имају око себе танак круг дугиних боја па својим ивицама, Из овога излази да и.ма и некпх полигоиалних кругова. На једном је месту речено: „Вела светлост је сложена из других боја", а тек доцније, н» другој страни, долази: „Да је бела светлост сложена нз дугиннх боја можемо се увернтн.,,"