Просветни гласник
116
Просветни Гласник
да Кахида Поповићка нема квалиФикација за стадну учитељицу основне школе; и да се но молби Пијаде Буцек не може донети оддука, док не поднесе доказе о школовању, годинама службе и старости и колико је година ван службе. VII. Г. Јеремија Живановић приказује и чита свој нацрт Правилнпка за преиоруку књпжевних издања. Саслушавши, Савет одлучује, да г. г. Д-р Митровић и Д р Ћоровић, прегледају и евентуално попуне нацрт и са својим примедбама врате Савету на претрес. VIII. Чита се извештај Министарства Војног и Морнарице, да нема буџетске могућности да положи одређени хоиорар за прегле^ рукогшса Јуда од г. Јевр. Герасимовића (в. 1192 занпсник, под V); моли, да се преглед изврши без хонорара или да се рукопис врати. Савет одлучује, да се рукопис преда на преглед и оцену г. Др Вулићу, који пристаје да то изврши без хонорара. IX. Читају се реФерати г. г. Живка СтеФановића и Милоша Московљевића о Српској Грамашчци за ниже разреде средњих школа од г. М. Шевића (в. 1183 записник, под XI). ГеФерати гласе: Одазивајући се позизу тога Савета, прегледали смо „Српску граматику за ниже разреде средњих школа" од г. Милана Шевпћа, и о њој учтиво подносимо овај извештај. Пре него што бисмо дали општи, сумаран суд о пом. књизи, молимо да нам се допусти једна напомена, ћопа Нс1е; да се ни у колико не слажено с досадашњим начином ностунања тога Савета у погледу примања уцбеника за поједине цредмете, па и за матерњи језик, у нашим средњим школама. По нашем мишљењу, уџбеницп треба да су савршени плодови напред утврђеног система, који треба да везује разне гране наставе у једну органску целину. Зато мислимо да један од најзначајиијих и најхптнијих нослова Главног Просветног Савета треба да буде стручна израда планова, програма и мешодолошкпх упушсшава (инсшрукцнја) за све насшавне предмеше у шшо краћсм року; тако, да се после тога расиише стечај за израду сшалннх уџбеника за средње и стручне школе; којих може бити и више у слободној употреби, ради што веће утакмице, која би ишла у корист саме наставе и оцштих земаљских интереса. Треба једном за свагда прекинути с традицијама рада „на парче", с примањем уџбеника како се који јави, често пута без икакве везе с програмом и напреднијим духом наставе. Средњошколска настава мора се реФормисати у духу нове методологије и педагогије, како би се радљивост и интензивност духа ученичког могла што већма развити у свима правцима, по напред јасно одређеном оиштем плану; јер је велика неправда, која се граничи са злочином, занемаривати и умртвљивати и даље ученички ум насилним усађивањем многога за живот непотребнога или несолидно утврђеног знања. Школа треба да буде не само предаваоница и учионица, већ и радионица, где треба све ученичке умове ставити у покрет и акцију и развијати вољу за радом и личну саморадњу. За то су иотребни нови иравци и нови' методи рада за све предмете уопште и за^сваки посебице. Овај нови дух нарочито се препоручује у настави матерњег језика, који — и по свом етичко-социјалном и културно-просветном значају у групи националних Дредмета — треба да буде управо средпште целокупне наставе у нижој средњој школи. У овом погледу „Српска граматика" г. Мнлана Шевића чпнп у нашој школској литератури ове врсте особито похвални изузетак. Језичка правила и деФиниције не одвајају се од живога језичког организма, од стварне садржине, којој је језик само спољна одећа; већ се ирво наводе реченице или краћи чланчићи (ово, на жалост, врло ретко!), на се на њима посматрају значење и употреба речи и њпхов склоп у реченипи. Од познатога и стварног иде се к непознатом и мисленом, а то је нов, једино оправдан и користан правац којим треба упутити граматичку наставу у нашим средњим и стручним школама. Истина, ово није оригинална новина пишчева. У Хрватској, миого пре њега, чињен је већ покушај у том правцу (в. §гаша11ки ћгуа4вко^а је21ка га Зепвк! Нсој, ргерагап<Нје 1 У1§е риЉе §ко1е ос! Б-г I. ИогзсћМаа); да о страним уџбеницима ове врсте не говоримо! Само је јако жалити што је г. Шевић као стручни иедагог, стао у томе на пола пута и није до краја спровео ово ново напредно начело, како је то у других напреднијих народа с успехом спровођено, Г. Шевић — као и сви досадашњи граматичари нашега језика — нетачно схватају да граматику треба одвојити од читанке и да треба „граматизовати" на основу напабирчених, често пута врло сакатих и досадних примера. А кад,се узме у обзпр да циљ наставе матерњега језика није само посматрање и извођење граматичких иравила, већ и логично и естетичко читање, вежбање у правилном усменом изражавању и усавршавање у нисмености, уз васпитни п књпжевно-уметнички задатак, — уџбеник за граматичку настазу, као 'засебан од читанке никако не може бити намењен заједничком раду у школи, већ само као кућевни подсетник,