Просветни гласник

Службени Део

117

као ученпчкп уџбеннк, за утврђивање у школи пређенога градива. А кад се узле у обзир још жеља иишчева да се ,вежбања иорају вршити свакога часа, и то и усмена и нисмена, усмена, и у сасвим слободном разговору, с празпим клупама и пред празном таблом, писмена, и на табли с појединцима и у ученпчким вежбанкама заједпичкп, т. ј. која ће у исти мах сви ученицп радити, јасно јо да би то однело скоро све времо рада и прогутало друге важне циљеве наставе матерњег језика у нашим нижим средњим школама. Према томе, учење граматике будући да је не треба одвајати од усмено или писмено изражених методских логичких целина, треба да је а<1 ћос, узгредно уз жив говор или штиво или писмену садржину (најбоље уз слободна школска нисмена вежбања). Отуда се строго оделите грапице наставнога градива ие могу повући за поједине разреде, већ се могу дати само приближне границе; које се могу, нрема потреби и способностп ученичког ума, прекорачавати, по слободној вољи наставниковој. Зато смо мишљења да срнска граматпка треба да буде издата као једна целина, као једна књпга за сва чешири разреда ннжнх средњнх школа , а да се приближно подели у 4 дела, на 4 разреда, из којих се могу чинити евентуалне потребпе диверсије; али да се за 4 године учења матерњега језика у нижој средњој школи мора шемељно прећн цела оансна српска грамашика, ре^ормисана према стварним потребама практичне примене. Научна објашњења језичких појава и њихов историјски развитак треба оставити настави матерњег језика у вишој средњој и стручној школи. Г. Шевпћ, изгледа, није тако схватио издавање своје грамотике; јер је, с јеене стране, назива „ Сраска грамашика за ннже разреде средњпх школа а, с друге стране, први одељак иосн назив „Први део" и намењен је I разреду (заједно са II делом сачињаваће „елементарну" граматику српскога језика у нижим средњим школама). Сем тога, штампање најпре I дела у засебну књигу и наговештавање II дела за други разред, настављање у изглед израде III и 1У дела као и загонетно хитно подношеље само I дела граматике Главном Просветном Савету на оцену и ако I и II део чине органску целину, —• све ово иде у прилог наше претпоставке да г. Шевпћ има у овон тренутку замисао да „елементарну" граматику треба предавати само у I и II разреду; а да можда од III разреда тражи учење граматнке иа научној основп, што би било посве погрешно и од катастроФалне штете по стпцање и утврђивање темељног знања матерњег језика на крају главне раскрснпце за добијање вишег општег и стручпог образовања, а то је IV разред средње школе. А кад се узме у обзир недостатак темељне разраде, према пивоу дечијега ума у I разреду средње тколе, многнх делова граматичкога градива и свега што је у вези са живом, усменом и писменом садржином, не може се ни у колико претпостављати да ће се у другом делу тај недостатак до краја попунити, а да не иде на штету интереса и аперцептивне моћи ученпчке. Жалећи што, поред све жеље, не можемо улазити у детаљно разматрање избора и ра" спореда градива, као и пачипа унутрашње обраде — на чему има доста да се замери писцу — доле потписани ће о томе рећи коју опширније у нарочитим приказима, на другом месту. Једнно што морамо овде споменути, то је сувише обилно и за дотично ученичко доба често тошко схватљиво градиво, које би требало редуковати у смислу напред изложеног начела. Ииак, поред свих опомена „Срнска граматика" г. М. Шевића — с обзиром па досадашње застареле и често де®ектне граматике, које су и омрзнуле ученпцима матерњи језик чини велики напредак, располаже обилном и ревносно скупљеном и разрађеном грађом, те смо мишљења да је — док се не изврши коренита реФорма целокупне средње школе и не израде стални уџбеници — шреба уаошребншн као прнвремени уџбеинк аривашног нздања у нашим средњим школама. Саслушавши, Савет је мишљења, да се ове граматике привремено могу употребљавати као уџбенпци приватног издања у средњој школи. РеФерептима издати по 100 динара хонорара. X. Чита се молба г. Влад. Р. Константиновића, пешад. капетана, да се одреди ранг пешачким кадетским школама бив. аустро-угарске војске. Савет је мишљења, да те школе имају ранг средње стручне школе. XI. Чита се молба г. Николе Савића, проФ. у пензији, да му се према чл. 72 Зак. о сред. школама исплати додатак од 15. окт. 1913, када је навршио 30 година службе, па до 4. сент. 1914 године, када је стављен у пензију. Савет је мишљења, да би молиоцу, да се оваквом молбом био обратио 1913 године, кад је навршио прописано време за пуну пензију, било одобрено од Савета да и даље остане у служби, а у вези с тим добио би и сталан годишњи додатак предвиђен чл. 72 поменутог закона; али, како је он то проиустио учинити а после тога је стављен у пензију — ова молба не може му се сада уважпти.