Просветни гласник

118

Просветни Гласник

XII. Чита се модба г. Милааа Мајзнера, директора гимназије у Ђуприји, по чл. 72 Закона о средњим школама. • Савет је мишљења, да молилац може и даље остати у служби. XIII. Чита се молба г. Магсе1 с1е Уов-а, наставника Прилепске гимназије, да се његова књига (рукоиис) Ма ргетте те1ћо(1е (1е јгапса1з, одобри као уџбеник за II разред средњих школа. Савет одлучује, да се за иреглед и одену рукописа умоле г. г. Милан Вујановић и Светислав Петровић, погато •писад претходно положи 400 динара за хонорар реФерентима. XIV. Прочитано је писмо Г. Министра Просвете^ОНВр. 10463 од 19 ов. мес., с молбом Српског Друштва Црвеног Крста да се друштвени Гласнпк препоручи за школске књижниде. Према усменом реФерату г. Д -р Ненадовића, Савет је мпшљења, да се Гласннк Друшшва Сраског Црвеног Крсша може препоручити за народне и школске књижнице. XV. Читају се ре®ерати г. г. Драгутина Костића, Милана В. Поповића и Катарине С. Павловићеве, о рукопису Омладпнскп декламашор, од г. Драг. П. Илића (в. 1164 записник, под IV). РеФерат г. Драгутипа Костића, проФесора Војне Академије гласи: 0 рукопису г. Драгољуба Илнћа, учитеља у Бору „Омладннскн Декламатор" част ми је саопштити Главиом Просветном Савету своје опаске, у најкраћем. У оскудици доброг слободног штива за школску омладину нашу, ова збирка г. Илића препоручује се и тпме што је састављена не од некњижевних прилога педагога стихотвораца него од нрилога призаатих књижевника наших. Избор њихов у главном добар је. Избор прилога не толико. Главни недостацп ове збирке у овоме су: 1) Текст прилога не одговара увек тексту добрих издања, што је нарочито случај код прилога Љ. П. Ненадовића. 2) У белешкама о писцима повлаче се непотребни и ни у колико нарочито значајни податци (о школовању нишчеву и др.), а недовољпо се даје библиографских упута. Карактеристике писаца нису увек ни разумљиве, ни тачне. Подаци о рођењу и смрти, о месту или крају живљења, главаој про<1>есији пишчевој са најглавнијим библиографским белешкама биле би довољне, нарочито ако би се још могао додати и лик пишчев. 3) По избору прилога не види се којој је управо омладини намењена ова збирка: дали средњошколској, или народношкблској; чини се да се хтело обема. Да имамо грађанских школа, 1 могли бисмо готово рећи да је г. Илић своју збирку намењивао њиховој омладини. Али и 6 тад би оне, вишо и „дечје" песме могле изостати. Налазим да Главни Просветни Савет може „Омладинском Декламатору" од г. Д. Илића дати своју ирепоруку за школске и народне књижнице. РеФерат г -ђиде Катарине С. Павловићеве, проФесора Женске Учптељске Школе у Београду, гласи: Рукопис: „Омладински Декламатор" од г. Драгољуба Илића, учитељА прегледала сам. 0 истом рукоппсу част ми је, Главном Просветном Савету, ноднети своје мишљење. Књиге ове врсте неоспорно веома су потребне и то првенствено нашој Омладиии, којој се и намењује за лектиру. Уредник овакве збирке мора имати укуса и мора јако да павд на нзбор и шачносш текстова. Похвално је, што се г. Илић латио сад овог посла, не баш лаког, кад је поред горе реченог још и врло тешко доћи до најбољих издања појединих песника. Да би дакле ова збирка била што боља (а она треба да буде тако рећи без замерака) мислим да би требало да г. Илић 1. Да поново испореди и провери готово све текстове са оригиналом, и то најбољим издањима песника узетих за Декламатор. 2. Да ни у ком случају не изостави из овог декламатора и песиике М. Ј. Митровића и В. Ј. Рајића. 3. Са обзиром на проширење наше отаџбине и кад је већ узео и Хрватског песника П. Прерадовића да узме још кога од најбољих Хрватских и" Словеначких песника. 4. Дечје песме да се изоставе и 5. Мислим да би г. Илић требао да пронађе п унесе у овај Декламатор и што од нашпх већ познатих жена песника, почев од Милице Стојадиновић, па све до данашњих, има их доста — достојних овог зборника. Мислим да су ове опаске све веома умесне и да ће допринети, да збирка буде што нотпунија и боља. У нади да ће се и г. Илић сложити са овим напоменама, као и опаскама г. проФ. Драг. Костпћа, као и г. учитеља Мил, Поповића — то је и моје мишљење да би Омладински Декламатор од г. Драг. Илића, Главни Просветни Савет могао препоручити за школске и народне књижнице.