Просветни гласник

418

Просветни Гласник

(Годишњица XXVI, 212 и д.); тако и'сто и правилно утврђује везу речи цегарв у нашим старим споменицима са ТСДууа, Т ^аууаршс у грчком, али се на свима њеним особинама не задржава; њему је главно да протумачи зашто је те речи нестало, а не баш како је она постала; итд. Нема сумње да је у овом правцу Новаковић дао многе корисних прилога и ваљаних опажања. Али многа његова тумачења ове врсте носе општи карактер. Потпуна, сасвим прецизна анализа и у одређивању значења (исп. на пр. Новаковићеву студију сшанвникћ, Агсћ. X, 570-581, и Јагићеву напомену на крају) и, нарочито, лингвистичко-филолошке стране речи, има код њих тек да се утврди. И ако је много штошта у овом правцу у Законику Душанову Новаковић тачно одредио, и открио нове стране наше културне историје у прошлости, ипак се многа његова тумачења морају подвргнути ревизији, да им се, новом и свестраном анализом, да она оштрина и прецизност које оне често код Новаковића немају (исп. добре резултате до којих је дошао у свом раду у извесном правцу Д-р М. Влајинац, В1е а§гаггесћШсћеп УегћаИмззе с!е8 тИ1е1аИегИсћеп ЗегМепз, 1903). Широк интерес за нова знања и љубав према широким уопштавањима нису се мирили код Новаковића са ситном, прецизном анализом, пуном акрибије и марљивости. Али, и поред тога, он је, после Миклошића и Даничића, у овом правцу много урадио. Историска географија, стара култура наша, правни обичаји, уређење државе, градова, села, тргова и т. д., све је то добило у делима Новаковићевим по коју нову црту, по које ново објашњење које осветљава пут ка прошлости нашој, и ако не много удаљеној од нас, али каткада необично тамној. 5. Када се говори о Новаковићеву раду, немогуће је ћутке прећи преко односа између Даничића и Новаковића. Новаковић је сав поникао из дружбе са Даничићем. Већ 1859 г. Новаковића затичемо у Лицеју као Даничићева ученика. Новаковић није имао довољно речи да истакне велики значај Даничићев и као необичњог учитеља и непосредног руководиоца. Он је умео да издвоји младиће са даром од осталих и да се о њима нарочито стара. Он прегледа прве задатке Новаковићеве са великом марљивошћу, пише своје напомене, које су у исто време и моралне, и грађанске и књижевне поуке, поправља његове преводе за Видов дан, лист свога брата, подстиче га стално на нове послове. Оно што је тада, т. ј. до 1865 год., а и доцније, по своме одласку из Београду у Загреб, издавао Даничић, издавао је и Новаковић. Цела стара књижевност наша, и велика житија, и ситни одломци средњевековних текстова, све је то подједнако улазило у њихов заједнички програм. Новаковић с правом говори о Даничићевој „филолошкој и издавачкој школи" која је тако рећи из пепела ископала „скоро сасвим непознату