Просветни гласник

170

Просветни Гласнии

У одељку „Употреба психодошке методе" изнето је да се психодошкц ступњеви не морају одреда за свако иредавање узинати. Напоменуто је и у којим случајевима ие мора, а кад мора проћп предавање кроз свих пет ступњева. Затим је писац лепо пзнео важно начело кондептрадије у настави с обзиром на редигијску наставу. Ради наставног јединства, дакле ради јединства васпитаникове дичности, не сле се религијска нас^ава у основној шкоди цепкаш на библијску и црквену историју, на катихизис, дитургику, моралну и т. д. јер све то има исту сврху и једно с другим је у вези. Лепо је затим изнето, да се мора одржавати веза и концентрација не само у религијској настави, већ и у целокупној настаки, при чему ће стожер бити религијска настава. Због тога важног принципа у настави не сме се настава у основној шкоди цепкати на више наставника, већ целокупна настава мора бити у рукама једнога учитеља. После леппх навода за концентрацпју наставе нисад иије требао да заступа наставу по концентричним круговима, коју је доста енергично заступао. Већнна је методичара противу наставе по кондентричним круговила и о таквој настави може се говорити само као о настави, која је постојала. ЕБе на нрилер нема више пи у нашем наставном програлу и ако је он иначе оскудан са новинама. Даље је писац лепо изнео како треба вршити понављање и утврђивање религијског градива, затим да верска настава мора бити топла и разумљива и у последњем чланку своје дидактике писац износи, да у верској састави треба предузимати и писмене задатке, јер је писмени рад и вежбање за утврђивање и за изражавање. У нашим школама није уобичајено да се раде писмени задаци из редигијске наставе, али их треба предузнмати у старијим разредима и у гимназији. У другом делу своје методике дакле у посебној методици, писац практички показује како се дидактика примењује у разним заводима и нриликама. У том делу изнето је како се предају библијске приче, црквена историја, литургика, катихизис, докматика и моралка. Затим, како се предаје словенски језик и молитве, црквено певање и онда како се објашњава јеванђеље и апостод празничких дана. Да би и практички показао како се ради, писад је унео девет предавања од којих само два за основну школу, а остала за друге школе: гимназије, девојачке школе, учитељске школе. Како је нисац ову методику наменио у првом реду ученицима учитељских школа дакле основним школама непотпуно је што у њу нпје унето више предавање за основну школу. Књига је нанисана у главном чистим језиком, али за наше прилике треба да је написана источним наречјем место јужним. Према свему изложеноме, ова методика г. Александра Живановића је један ваљан уџбеник за образовање ученпка учитељских школа као и за правилну обраду религијске наставе у основним и средњим школама, те сам мишљења да се у смислу његове модбе може препоручити као уџбеник у учитељским школама и за књижнице народних школа, гимназија и учитељских школа. Издожене напомене и примедбе, пак, могу послужитп писцу при изради другога издања ове методике, ако се буде сматрало за.потребно. 2. Бнблнјске иовеснпце за I разред и II разред основних школа , за које писац моли да се пропишу бар као облигатни помоћнп уџбеници, израђене су по наставном програму за основне школе у Хрватској, Славонији, Воспи и Херцеговини, који се не слаже са званичним програмом наших основнпх школа. Тако, према овим уџбеницима у I разреду учи се о Богу, крсном знаку, створењу свста стварању анђела и човека, о првом греху, Бдаговестима, Божићу, мудрацима са истока, бежаљу у Египат, Младост Исусова, крштење Исусово, Исус благосиља децу и наука Спаситсљева. Међутим по нашем програму учи се: крсни знак, Оче наш, Божић, Св. Сава, Врбица, Цветп, Ускрс, Св. Ђурђе. У II разреду по његовом уџбенику учи се оно што и у I разреду само оншпрније са додатком неких методских јединица о Исусу Христу, док ио нашем програму учи се: Мала Госпођа, Ваведење, Св.. Никода, Св. Јован, Крштење Исусово, Богојављење, Благовести, Спасов Дан, Велика Госпођа. Тако се, дакле, по његовим уџбеницима односно по хрватском програму, у I и II разреду основне школе религијске настава изводи по.начелу коадентричних кругова. То је са педагошког гдедишта неправилно, На тај начин ова два лепо илустрована уџбеника не могу користити нашим ученицима и на основу чл. 9. тачке а правила о штампању уџбеника не могу се препоручпти за помоћне уџбенике ученицима I и II разреда основних школа у Србији, Старој Србији и Маћедонији, по ком члану безусловно уџбеницн морају одговарати програму. 3. Већ боље стоји са Бнблнјском Повеснпцом за III н IV разред осноаннх школа. Она и ако није у свему израђена по нашем програму, нарочпто за IV разред, ппак обухвата већину методских јединица које нат програм захтева, те се може препоручити као помоћни уџбеник за религијску наставу у основним школама Србије, Старе Србије и Македонијс. Имао бих само да наноменем ово: а) Уџбеник за основне школе мора бити израђен по наставном програму; б) У уџбеник за III и IV разред не морају се уносити библијске сдике пошто пото, особито кад није могућно унети уметничке слике. Иајбоље су оне слике које ученичка машта