Просветни гласник

Службени Део

171

створи за време предавања, па се после предавања покаже уметничка слика, која томе одговара в) У уџбенпку не смеју бити изнете готове поуке, дефиниције, појмови и т. д. као што је у овом уџбенику,' већ само чиста садржина од ирилике као што је у Св. писму, само источним наречјем исписана; јер поуке и појмове на часу изводе из садржине сами ученици ув припомоћ учитељову. 4. „Накуа о Богослужењу", за ученике средњих школа, израђена је досто опширно, али прегледпо. 0 њеној научној страни без сумње опширније ће проговорити први реоерент, гимназијски ироФесор овог предмета, а методичка страна је исправна, те се може препоручити као помоћни уџбеник за религијску наставу у средљим школама. 5. Зборнпк молптава н ајесама за школску омладпну и народ, може послужити као помоћна читанка за словенски језик у 1\ г разреду основних школа дотле, док се у нашим школама предаје словенски језик. Међутим, моје мишљење је да настава словенског језика приликом израде новог паставног програма треба да отпадне, јер та настава ни мало не доприноси васпитању ученика у основнбј школи нити остваривању главног васпитног задатка. Тада ће отпасти и потреба за разне словенске читанке, па и за овај Зборник. Док то не буде, мишљења сам, да би се овај зборник могао преноручити као помоћна читапка за наставу словенског језика. У прилогу овог реч>ерата част ми је вратити шест прегледаних књига. РеФерат г. Драгољуба П. Иоповића, проФесора, гласи: Према одлуди Главног Просветпог Савета од 9 јануара ове год. СНВР. 531/1920 прегледао сам поднесене у^бенике г. Александра Живановића, протопрезвитера: „Зборник молитава и пјесама"..., „Библијску повјесницу за II разред основних школа", „Библијску повјесницу за III и IV разред основних школа", Науку о богослужењу" и „Методику за православну науку вјере", стога ми је част о њима поднеуи Главном Просветном Савету овај ре®ерат: 1 О „Зборнпку молншава п ајесама..." Овај је Зборник г. писац поделио, сем увода, на шест делова и на крају у додатку ставио је на ноте свету литургију. У уводу је поред осталога ставио и Божје заиовести, т. ј. Закон Мојсијев, али је Христове (две) заповести, као важније, изоставио, што се може сматрати за недостатак. Свс друго је у уводу на своме месту и добро обрађепо. / "Део је ваљано разрађен и велика му је одлика, што је словенски текст лепо преведеп на српски. II Део садржи најглавније молитве и песме вечерњег богослужења, које су такође лепо преведене па српски. Овај је део много погоднији за певаче и читаче у цркви, а тако исто и за побожне хришћане; него ли за децу из осповних школа, који је за њих врло мало разумљив, те поготову и излишан. За III Део, који садржп молитве и песме јушарњег богослужења, вреди то исто, што сам казао и за II део. IV Део, у коме су изложене песме и молитве Св. Лишургчје, ма да захтева што већу опширност, ипак има много шта излишнога за децу основних школа. По свему се види, да је писац Зборника имао за циљ да задовољи и школу и народ, па ипак је овај део врло брижљиво израђен и зналачки преведен на српски. V Део садржи аразнтке аесме, од којих је већи део нравилно преведен ва српски. Непреведени мањи део чине: ирмоси, прокимни антиФОии, катавасије и т. д., лтто и ни.је за ученике основних школа. VI Део је обрађен без замерке: у њему је изнесено аогребно аојање. Све потребие песме, а међу њима и чувене Дамаекинове песме такође су зналачки преведене. У додатку писац ставио је на ноте ученичка одговарања па Златоустовој Литургији, узета из Корнелијеве литургије; али има понеких песама које су израђене са варијацијама карловачког црквеног певања, што је за децу доста неподесно. Ово нотно певање требало би нрерадити и што више упрос.тити по угледу на литургију, која се чује у пашим сеоским црквама и црквама мањих градова. Као што напоменух писац је имао за циљ да задовољи и школу и народ, те би се вешт учитељ могао овим Зборником ваљано користити, ако одвоји за ученике оно, жто је за њих лакше, разумљивије ц потребније. Пошто се црквенословенски језик у нашим основпим школама недовољно обрађује, могло би се препоручити г. писцу, да изради много краћи Зборник за ученике основних школа и да обрати што већу Пажњу" на избор градива. Осим тога словенски текст треба да је печатан што кррпнијим нисменима (цицером) ради лакшега читања. Г. писац је у Зборнику, као у осталим својим радовима, употребио јужни дпјалекат. На основи свега изложепога мишљења сам, да би се овај Зборник могао употребити, само са овим нздањем, као арнвременп уџбеннк у нашим основаим школама за изуча-