Просветни гласник

Један „Психолошки" Естетички Систем

529

нитих уметничких дела, и то је стање контемплације. Тако је стара Естетика гледала на проблем естетичкога допадања и суђења. Психолошка Естетика, ради одређивања естетичкога допадања, ударила је другим путем. Оснивач је те Естетике Густав Теодор Фехнер. Он је дао прве основе Естетици „одоздо" и, већим делом, под његовим утицајем је целокупна данашња немачка Естетика. 0 њему је Мојман говорио и у својем ранијем делу (АзШеИк с!ег Ое§епшаг1. 1^е1р21§, 1908, 5. 9—16), н дао му велику вредност у развитку Естетике. Његова експериментална Естетика базира на ових шест принципа: први, квантитативни принцип, који казује да је први услов да нам се ствари допадну, да оне имају извесну јачину, јер, иначе, њихово осећајно дејство је тако слабо да га свест и не осети; други принцип, такође квантитативни, тражи да су сви услови задовољства у вези, јер само један није довољан (принцип естетичке помоћи); шрећи, квалитативни принцип, то је, психолошки примењен, стари принцип „јединства разноврсности"; четврти, с трећим у вези, то је принцип истине који тражи, — да узмемо пример — да анђео с крилима буде тако приказан да он може да лети; иеши принцип је принцип јасности који није потребно нарочито објашњавати; шесши прин^ип, најзад, најоригиналнији и најважнији Фехнеров принцип, то је принцип асоцијације, на коме, по њему, пола Естетике почива. У томе принципу Фехнер разликује два фактора: директни и асоциативни. Ту разлику Фехнер је објаснио једним примером. Узмимо једну поморанџу и једну дрвену куглу које су потпуно сличне. Кад то знамо, онда ће нам се поморанџа допасти, а дрвена кугла ће нам оставити рђав утисак. Кад се узме у обзир да су оба објекта слична, онда шта је то што чини да нам се поморанџа више допада од кугле? То су представе које се асоцирају кад видимо поморанџу (мирис плода, укус, сећања на Италију, на тамно лишће поморанџиног дрвета, и тако даље). У таквом једном утиску ми имамо та два фактора: директни фактор, који је везан за објективно дате, за боје и форме на пример, и асоциативни фактор, то јест представе које су везане за објект. То је тај закон коме многи естетичари дају велику важност и, због кога, и Мојман сматра Фехнера за великог реформатора у Естетици. — Још један закон који је у вези са његовим гледиштем на боје и форме ствари, то су закони комбинација боја и разних геометриских форми. Ту се Фехнер врло јако наслања на Адолфа Цајзинга и његову теорију о златном пресеку. Та његова теорија, као ни оне раније, само не у толикој мери, не значи врло много, и Кроће (АезШеШс а1з \УЈ85еп5сћаЛ <3ез АизсЈгискз ипс1 а11§етете 1лп§Ш5Иса. ћејргј^, 1905, 5. 381.) има права кад ту „индуктивну" Естетику назива „хаосом". После Фехнера, имамо још три покушаја психолошке анализе есте г тичког допадања. Од тих, по Мојману, најважнији је Липсов и Фолкелтов покушај. Њихова теорија, то је позната теорија „уосећавања" (ЕшШћПРООВЈОТН0 ГЛАСНИК, II 1Ш>., 9 св., 1921. 34