Просветни гласник

Религија у Настави Вишег Течаја

545

наћи наслону тачку и у самим обредима вере. Али и ту ће се спустити само зато да се одмах узвиси до филозофских рефлексија. Тако нпр. шајна иричешћа, као наставни проблем, своје симболично значење показује нарочито у моменту мешања топле воде и вина, што по црквенобогословском објашњењу значи „да Св. причешће оживљује", међутим разблажење хладног и оштрог (вина као алкохола) топјјим и благим треба да значи ублажење или умеравање важности једног принципа у животу другим, њему супротним, позитивног негативним и негативног позитивним принципом- Јер, као што је неразблажено телесно пиће и у неодмереној количини штетно, такав је случај и с духовним пићем. Као што једна, било позитивна или негативна сила у природи не чини ништа, тако је сваки усамљен принцип у култури још и штетан. Дакле и духовни живот захтева мешање хладног и топлог, чврстог и меког, 1 ) као: чулног и умног, реалног и идеалног, индивидуалног и колективног, либералног и консервативног, слободе и ауторитета, права и силе, доброте и правде. То мешање или умеравање је „свјатаја свјатим", то је оно на што позивају речи: „Глави ваша Господеви приклоните"-! То је оно што доноси живот и „мир свјем". Начелу мешања и умеравања треба да служи молитва живота: „И сподоби нас, Владико, с дерзновенијем неосуждено смјети призивати...." То начело треба да важи „и всјех и всја", али „во первих... (за)... архијереја нашего..!;" Ко се буде тога начела држао у животу, на њему ће доиста „да будет милости великаго Бога..." Само држање по принципу умеравања мешањем начелних супротности „достојно јест" човека и вере у „Спаса нашего Исуса Христа". Таквом случају „радујетса всјакаја твар". Кад год се у животу иокајемо за учињену прешераносш и врашимо се средини међу суирошносшима, када пошражимо меру, тада вршимо духовно иричешће, примамо „благодат Духа Свјатаго", тада се врши идеално прешварање хлеба и вина у тело и крв Христову. Противна свакој, највише сухој систематици, као и анализи која не служи вишој синтези, анализи која само спушта а не диже дух ученички, настава проблема на области веронауке вишег течаја мора бити противна и систематици катихизисног учења, моралисању заповестима и забранама, што је за стварну моралност у животу без икаква значаја. јер као што се по Божјим заповестима нису управљали лопови, разбојници, прељубници, у опште грешници земаљски од Мојсијева Закона до данашњих бољшевичких осуђеника, тако се Божјем Закону мало може приписати васпитна заслуга за морално узвишене личности од самог Мојсија до бесирекорних културних личности које се одричу сваке конфесије. У осталом, давнашњи верски закони свих времена и вероиспо-

0 Код Шилера у „Звону": Оћ сЈаз бргоде тИ с!ет ШеЈсћеп Зјсћ уегет! гит у;и1еп 2еЈсћеп. игоовјјиш г.иоинк, » вн,., 9 св., 1921.