Просветни гласник

Религнја у Настави Вмшег Течаја

549

неко надчовечанско биће говори: „Ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи." (ст. 17). Смрт Јованова показује да неваљалство не трпи исгину и да лукавство, помоћу преваре, успева моментано, у заносу страсти, које заслепљују. Превара се обично служи изигравањем принципа идентитета у суђењу, најобичније постављањем општег захтева и измамљивањем општег одговора, обећања. У овом случају се на једној страни мислило на главу Јованову, на другој се то није могло претпостављати. А поред тих логичко-етичких момената, у решењу проблема приче о погубљењу Јованову, дати су и историско-етички моменти, који показују суровост нарави из Старога Завета, наиме: 1) да се у сред највећег весеља тражи одсечена глава на тањиру, 2) да се „клетве ради и гостију својих" не одриче један грозан захтев, и 3) освета над мртвим' телом. На овај пример би се могле надовезати обичне покварености, лукавости и суровости нарави из данашњег времена, као: да се у највећем расположењу и весељу пуца, лупају судови и друге обести чине. Петров лов рибе већ тиме упућује на супротности идеја, које се допуњују, што се истичу његова два ученика (Јован и Андрија, прво и последње слово у имену јеврејског Бога) и к њиме долази трећи (Петар), који је брат Јованов. Тиме се показује двојство и тројство, као и сродност једне идеје с другом, и то тако да тројство потиче било из јединства двојег или одвајањем трећег од једног члана двојства. Исти проблем се крије у (духовном) лову помоћу две лађе. Прво неусаели, потом сувише усаели покушај (у овом другом случају продеране су мреже) показује подједнако зло од слабости и једностране јачине једног принципа, једне лађе. Тек две лађе, тј. два супротна принципа, који се допуњују, имају прави успех. Значи да је погрешно једно гледиште, једнострано уверење; тачно је оно гледиште које се допуњује њему супротним, тачно је двострано уверење, тј. оно које показује и релативну важност њему противнога гледишта. А ко зна да ухвати везу међу супротностима и да нађе средину међу крајностима, тај ће моћи „људе ловити," тај живи и чини „по Божјој вољи". Али зато се ваља мало одмаћи од једне стране, на коју се стане, као што је Исус са одмакнуте (Петрове) лађе од обале држ?о проповед народу на обали. Учитељ, проповедник мора се мало одмаћи од оних које учи. (По Луци, гл. 5, ст. 1—11; по Мат., гл. 4, ст. 21—25). Преображење на високој гори значи да се преображај духа човекова врши на висини идеја од којих наше „лице сија као сунце". Од три ученика један представља Стари Завет, други Нови Завет, трећи њихово јединство. Св. Тројство представља појава. поред Спасител^а, Мојсија и Илије. Губљење ове двојице испред Спаситеља, у моменту кад је Петар предложио да се начине три сенице, падање пред Исусом и речи „Ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послу-