Просветни гласник

548

Просветнп Гласник

грапчица симболизује дух помирљивости, као што је шарање по песку знак спуштања човека у мирењу). Решење овде постављеног проблема треба тражити у одговорима на питања: Шта је важније, осуда или поука? и, ако је ово друго важније: Шта је главније, да ли индиректпо утицање саветом или директно утицање упућивањем на искусгво ? Исус се, у овој прилици, да би избегао спремљену му клопку, завијено изјаснио противу осуде, а код поуке је био за оба начина, но с тим да сасвим кратак савет упућује оптуженој: „...ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не гријеши," а при том тужиоце упућује на искуство. Осуду, као пачин утицања на поправку, Исус је и отворено одбацио у другој једиој прилици, где је говорио: „...ја не дођох да судим свијету, него да спасем свијет" (по Јовану, гл. 12, ст. 47). Решење овога проблема, по томе, своди се на то, да много више моралности има у уздржавању од осуде других, у опомени да сами не грешимо, него у томе што ћемо друге одвраћати од погрешака, најмање у томе што ћемо друге осуђивати, а највише у томе што ћемо другима помоћи да буду бољи. А за то што сви имамо чулну природу, треба мање „судити по тијелу", више по духу, по идејама које нас воде кроз живот (упореди ст. 14—16). Такав суд, који потиче из иде г а, биће извор истине која нас у свакој прилици избавља од неприлике (ст. 32); он ће нас избавити ропства страстима (ст. 34). Али ко такав суд не може задобити и усвојити, уњ „моја бесједа не може да стане" (ст. 37); ко га задобије, у њему ђавола нема (ст. 48 н 49). Да бисмо-овде истакнуто гледиште верског учења учинили што јаснијим. додаћемо још неколико примера 'од наведених пбставака, по којима би проблеми на овој наставној области били решени. Нека то буду примери: крштење Исусово, Смрт Јованова, Петров лов рибе, Преображење и прича о Лазару. Претечу има свака идеја и свака личност, која пропагира једну идеју. А свака идеја, која следује ранијој идеји, савршенија је од своје нретходнице, од ове или по овој добија своје крштење. Признање релативне вредности једног принципа од стране другог животног принципа, то значе речи: „тако нам треба испунити сваку правду". (по Мат. гл. 3. ст. 15). Ипак зато што је новија идеја савршенија од старије, она овој дугује поштовање, јер од ње проистиче; то треба да значе речи : „ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени?" (ст. 14). А крштење Исусово у реци значи да онај који ће учити друге, треба претходно да очисти свој дух и да га за науку освежи. Учитељ треба да има голубију невиност, а голуб с раширеним крилима знак је крста, крст је симбол измирених и укрштених противних идеја, које се у свему културном животу искључују и допуњују у једно исто време. Сваки ко живи и ради но норми измирења супротности и умеравања, осећа у души као да му