Просветни гласник

Младићска Душа

553

снаесте године штампана хартија почиње да се цени, и све више се верује књигама. Афоризми и општа места радо се памте и често се наводе у разговору. Иде се још даље, те се сав живот подешава према обрасцу из књига. У природним лепотама више се ужива ако подсећају на лектиру и ако се поводом њих могу навести речи омиљеног писца. У опште, увек и у свему тражи се нешто књишко, између мисли и предмета мишљења ставља се некакав туђ текст, и може се чак рећи да младић добија живље утиске од књига него од стварности. Тај књишки менталитет одлучује и код симпатија и антипатија младићских према школским предметима. Старији ђаци више воле алгебру него геометрију, и могу са уживањем изводити бесконачне низове једначина, а међутим слабо маре за практичну употребу образаца и правила. — У физици и хемији прате сваки наставников оглед са великом пажњом, али сами невешто рукују аттаратима и нетачно изражавају оно што виде. Тумачење експеримента је и потпуније и боље ако се послуже и описом из уџбеника. — Природрпис и географија слабо интересују одрасле ђаке, јер ту има за њих одвише ситних детаља које не маре да памте. Ретки су младићи између шеснаест и двадесете године који праве збирке инсеката, биљака и минерала, и ако то чине, онда их при томе највише занима само класификација тих објеката. — Историја такође губи готово сав интерес ако се сведе на суву хронологију ратова и династија. Једино се могу волети историчари какав је био Мишле, који даје живу слику. прошлости и уме да евоцира душу ишчезлих људи. Иначе, запажено је да сасвим млади људи већином теже за универсалним сазнањем, о коме, истина, још немају ни потпуно одређеног појма. Тако се зна за Гетеа да је у Лајцигу истовремено студирао права, књижевност и цртање, а Ренанова Будућност Науке открива нам опет једнога младог човека који живи само зато да мисли, и који свом страшћу својом верује у истину. Додуше, нису сви млади људи као Ренан и Гете, али мало их је који не сањају о томе како ће се тобоже посветити науци и сав свој живот провести у научном истраживању. Та наклоност универсалном сазнању биће по свој прилици један од главних разлога што се филозофија у средњој школи у опште много воли, што се .за гштања морална и метафизичка готово подједнако интересују сви ђаци. Тада се најрадије започињу бесконачне дискусије о праузроцима живота и крајњим циљевима света, и сви проблеми решавају се са убедљивошћу која сасвим одговара ђачкој необавештености. Једино у првој младости може тако без резерве да се верује у разум и очекује од њега спас човечанства. Великим симпатијама ирема филозофији објашњава се и то што се филозофски таленат јавља доста рано: код Лајбница у седамнаестој години, код Јума у двадесетрј, код Декарта у двадесет трећој, код Берклија у двадесет петој, итд. У тим годинама они су објављивали дела која су