Просветни гласник

Младићска Душа

555

развијаће се научним предметима и филозофијом, подешавајући наставно градиво тако да увек одговара ступњу духовног развитка. Књижевност ваља почети баснама, митским и легендарним делима, као што су Нибелунген, Осијан, Песма о Роланду, итд., где се огледа душа целе једне расе. Памћење никако не треба оптеретити граматичким суитилностима, које готово заклањају смисао текста и нимало не доприносе естетичком васпатању. —■ Научно градиво, које за ђаке до тринаест година може да буде разнолико, мора се ослободити свога енциклопедијског карактера, само не у толикој мери да већ изгледа као припрема за једну нарочиту струку. Неколико смишљено изабраних научних предмета боље ће развити дух него да га оптеретимо множином диспаратних и неповезаних знања. Иначе, предавања треба удешавати тако да буду занимљива и да подстичу на саморадњу. Духовна радозналост будиће се описивањем живота великих научника, а научни поглед на свет ствараће се тим што ће се историјски излагати борба људске мисли против заблуда и њени мучни проналасци важних научних истина. Тако би се ђаци поступно уводили у област данашњега позитивног знања, где закони еволуције заузимају највидније место. • V Развијање маште и разума показало нам је главне одлике младићског духа, и сада је на реду да се испита једна важна особина младићског карактера. У доба пубертета јавља се храброст, која директно потиче од интенсивнога физичког развитка и буђења сексуалитета. Дечко осећа у себи обиље нове снаге и тражи прилике да је покаже и утроши; обара другове у рвању, подиже велике терете, скаче, вере се, и на све начине манифестује своје јунаштво. Ојачана снага и јављање нових жеља за борбом и авантуром стављају до јуче послушног дечка ван свих дисциплинарних ограда, што трајђ све до шеснаест година. Француски ђаци по интернатима чине тада свакојаке изгреде; младим Енглезима родитељска кућа постаје тесна, и они би хтели да путују и доживљују авантуре. Јака и очевидно споља наметнута стега слабо помаже против разузданости у тим годинама. Боље је ако уместо строге дисциплине употребимо згодна занимања да дечко утроши сувишак енергије и да не мисли на којекакве забаве сумњиве моралне вредности. При томе помоћи ће и развијена хотимична пажња у тим годинама, којом ће младић да се опире аутоматизму асоцијација представа и ћудљивим прохтевима тела. По Т. Рибоу, генеза пажње иде овим редом: у првој фази васпитач може' да је изазове апелујући само на чулна и најпростија духовна осећања, као страх, симпатију, итд.; у другоЈ, у комбинацију улазе осећања самољубља, амбиције, такмичења, дужности; трећа фаза представља већ