Просветни гласник

Прилози

567

је потврду и у повраћају Архива од стране Немаца, што је и актом „Комисије за ратни плен" од 18 јануара 1916 констатовано. Тиме је „Архив" стварно издвојен од осталог ратног плена, и строго узев, није могао бити предмет одузимања од друге непријатељске, Немачкој савезне аустријске стране. Али то се ипак догодило. Ми смо због тога полагали на то да се то одузимање и писмено потврди, у чему смо горњим реверсом од 30 маја 1916 и успели. Наша главна мисао при томе била је: да имамо, ако нам се „Архив" одузме, за своју државу таква акта у руци са којима би она — аа ма када се рат свршио — могла иред међународним судом повести сиор о иовраћају „Архива". И, нема сумње, да би српска држава у томе успела. С тога смо све предње документе тражили, и када смо их добили, чували смо их брижљиво — тако да сам их 1 марта 1919 могао ја, у име свих сарадника на спасавању „Архива", поднети Господину Министру Просвете, већ и ради осветљења свега тога трудног рада око спасавања, а и зато да она могу послужити да се делови спасеног Архива — ако буду намерно од непријатеља накнадно опљачкани — натраг могу тражити. „Архив" је, по напред наведеној депеши Гувернемана, имао бити однесен у Београд; али ми нисмо могли тачно сазнати да ли је то и учињено, једно што нам то нико од Аустријанаца није хтео тачно утврдити; а друго, што је и судба нас свију који смо на томе радили, подлежала великим обртима. Тако, Љуба Ковачевић је, одмах по одузимању „Архива", тражио и добио дозволу да иде у Врњце на лечење. После је тамо стално остао до свршетка рата, и ту 19 новембра (по ст. кал.) 1918 и умро. Д-р Марко Т. Леко, као представник Главног Одбора Српског Црвеног Крста, морао се, по дужности, селити у Београд. Ја пак, ускоро по одузимању „Архива", био сам, на дан 9 јула (по ст. кал.) 1916, изненада одведен у затвор, и истог дана спровеДен у Београд, и одмах стражарно спроведен у логор цивилних интернираних у Нежидеру, недалеко од Беча, где сам остао од 11 јула 1916 све до свршетка рата у 1918 години. Тек по повратку у отаџбину, у новембру 1918, ја сам сазнао да се Архив налази у Београду, наравно не знам у каквом стању. жив. живанобић

БИБЛИОГРАФИЈА РАДОВА Д-Р ЈОВАНА СКЕРЛИЋА') I. КЊИГЕ И БРОШУРЕ 1. Иоршоп ридНдие еп Ггапсе (1' аргез 1а ро<5в1е роШцие еЈ зо«а1е с1е 1830 к 1848. В18вег1а(;10п с!е с1ос(;ога1 ргезеп1;ее а 1а ГасиИе 4ев 1еМгез с1е 1' ТЈшуегаНб Је Гаизаппе раг Јеап ВкегШсћ, Исепае ез-1еигев. Баиваппе. Јшрптепе СопвТап!; Расће-Уанс1е1, 5, ЕвсаНегз (1и-Магсћ6, 5. — 1901, т 8°, р. 3—237.

Ј ) БиблиограФИЈу радова Д-р Ј. Скерлића, као и приказа о њима и чланака о њиховом писцу, израдио сам пре рата за „Споменицу Д-р Ј. Скерлића", За време рата тјј је рукопис пропао, а како су ми случајно остале само белешке о Скерлићевим раЈовима, 10 сам их поново средио и иешто допунио. Како је сада тешко доћи до потребних листова и књига, то ће бити извесних празнина, које се доцније могу нопунити. Нарочито нисам могао доћи до „Дневпог Листа", „Геџе" и неких година „Одјека", где је Скерлић сарађивао. Чланца без потписа нису узетп у обзир. У. џ.