Просветни гласник

186

Просветни Гласник

ГЛАВНИ ПРОСВЕТНИ САВЕТ — 1224 редовни састанак 26 дприла 1921 годпне Присутнп: председник г. Д-р Богдан Гавриловић; ппредседник, г. Лазар Кнежевић,. чланови: г. г. Д-р Чед. Митровић, Д-р Никола Вулић, Д-р Александар Белић, Д-р ВладимирИоровић, Владимир Радојевић, Д-р Лаза Ненадовић, Јеремија Живановић, Дим 'Гричковић, Мирко Поповић. Лепосава Бошковићева, Дим. Соколовић и Мих. Станојевић. Секретар, Сл. Миловановић. I. Председнш; саопштава, да је преко одељења за средњу наставу прибавио реФерате надлежних инспектора о квалиФикацијама свршених кандидата трговачких и наутичких школа за царинске чиновнике (в. 1211 записник под V). Усвајајући прочитане реФерате, Савет је мишљења: да спрема свршених ученика аисолвената наших наутичких школа одговара спреми нашнх ученика Трговачке Академије и Виших Трговачких Школа (које постоје у Банату и Бачкој), и такви се кандидати могу постављати за царинске приправпике, ако у својем сведочанстиу о свршеном школовању имају оцене из царинпштва. * II. Председник саопштава, да је г. Јован Максимовић вратио књигу о РуснЈп п Руспма од г. Д-р Влад. Станојевића-Трнског, с изјавом, да нема довољно слободна времена за повереии му посао. (в. 1216 записник под XXI). Савет ирима знању, и према усменом реФерату г. Д-р Влад. Ћоровића о овој књизи, даје мишљење: да се књига не може препоручити. III. Председник саопштава, да је г. Миладин Шеварлић вратио рукопис Аришметпка од Ђ. Рокнића, јер му стање здравља не допушта, да нзврши преглед и оцену рукописа (с. 1221 записник, под IV). Савет прима знању и одлучује, да се рукопис упути на преглед и оцену г. Славку МилпСу, проФесору нишке мушке гимназије. IV. Прочитано је писмо Господиаа Министра Просвете ПБр. 403 од 9. Фебруара о. г. с молбом г. Петра Ј. Одавића за откуп његове књиге О умешносшп п о умешннцима. Савет одлучује, да се за преглед и оцену књиге умоли г. Војислав Јовановић, пређдоцент Универзитета, ношто писац положи 150 дпнара за хонорар. V. Читају се реФерати о уџбеницима за геограФију, г. Т. Радивојевића-. Евроаа без Балканског Полуосшрва (реФерати г. г. Д-р Бор. Милојевића и Влад. Маринковића в. 1202 записник под VII), и Ваневропскн Коншпненшн (реФерати г. г. Љубомира Јоваповића ц Драгутина Дерока — в. 1216 записпик под XXII). РеФерат г. Д-р Боривоја Ж. Милојевића, гласи : 0 уџбенику проФ. Т. Радивојевића „Европа без Балканског Полуострва" част ми је поднети овај реФерат: 1. У уџбенику су на првим страпама после општег прегледа о Европи дошли: Скандинавско Полуострво, Данска, Холандија, Белгија, Луксенбург и т. д , а на крају уџбеника, на последњим странама: Аустрија, Мађарска, Чехо-Словачка, Румунија и т. д. Како се у другом рафеду средњих школа уче „Балканско Полуострво п земље Срба, Хрвата и Словенаца" и како је уџбеник о коме реФеришем намењен трећем разреду истих школа, то у њему треба говоритн на првом месту о оним земљама које се граниче са нашим, дакле о Аустрији, Мађарској и Румунији, а напослетку о земљама од нас најдаљим, о поменутим земљама севорне Европе. 2. При опису нојединих држава скоро увек су издвојени ови одељци : „Географски Односи", „Привремени Преглед* и „Становништво и Главна Места". У првом одељку је геограФско описивање природе, а друга два географско описивање културе. ГеограФији ирироде дато је скоро свугде мање простора и поклоњено мање пажње но геограФији културе. Тако су код Француске, Немачке и Русије геограФском опису природе посвећене по две, а геограФском опису културе по четири стране. Међутим је геограФија природе, сама за себе узета, и за опште образовање исто толико важна колико и геограФија културе. Уз то је она нодло!а и основа ове. Због тога се географском опису природе мора поклонити најмање онолико исто пажње и дати онолико исто простора колико геограФском опису културе. 3. Опис морфолошких, хидрограФСких и климатских прилика обухваћени су одељком „ГеограФСки Односи" и тако изгледа да излагааа о привреди, становништву и главним местима