Просветни гласник

Службени Део

187

која се одмах настављају, не спадају у опште у геогцаФске односе. Познато је да ово не стоји. Отуда наслов: „Геогравски Односи" у смислу овде употребљеном треба свуда изоставити. Као што су при геограФском опису културе издвајани одељци о привреди и о становцилгтву и главним местима, тако и при геограФском опису природе треба издвајати одељке на пр.: о равницама и планинама, о рекама, језерима и морима, о клими, о појасима биљнога света и о групама жпвотињског света или томе сличпо. 4. Јако пада V очи недостатак картица, скица, ФОтограФија и проФила, што све отежава схватање геограФских описа. 5. Као најглавнија мана остаје то што општи дух уџбеника није на потребној висини. Није довољно сабрати чињенице, већ их треба и представити у њиховој узрочној вези и узајамним односима. Ако се овај захтев не снроводи и стално не има пред очима, географско излагање измеће се у штуро описивање и не уснева да пробуди дубљи интерес код ученика. 6. Услед ових недостатака „Еврона без Балканског Полуострва" не преставља уџбеник какав треба да имају наше средље школе. Наведеним примедбама тежидо се прнпомоћи, како ■би друго издање овога уџбеника изишло што боље. Али, пошто, „Европа без Балканског Полуострва" садржи Факата, многобројпих и доста поузданпх, и пошто је она сада једппн штампани уџбепик који имамо у довољном броју примерака и, што је најглавнпје, пошто је <5оље да ученици имају за подсетник и овакав уџбеник, него да остају без икаквога, то сам мишљења да се „Европа без Балканског Полуострва" само прнвремено ногке употребљавати као уџбеник у трећем разреду средњих школа. 1 'еФерат г. Влад. Маринковића гласи: Част ми је упутити следећи реФерат о уџбенику Т. Радивојевића — Европа без Валканског Полуосгрва. Појава оваквога уџбеника, у време, после светског рата када се ни једна од зараћених страна није консолидовала, нити своје границе деФиннтнвно утврдила, чини част писцу, јер је појмљиво са каквим се све тешкоћама писац имао борити, да би нам потпуно нов материјал, V овом обиму могао што тачније изнети. Када се томе још дода — колико је нама познато да се овакав уџбеник прво појавио код нас, то је он не само новина за нас, већ можемо с пуно права рећи и за остале. Нема сумње да је уџбепик рађен озбиљно и на таквој основи, да са задовољством константујемо, да он може нослужити не само за наставу у средњим школама, већ и у многим другпма ван ње. Избегавајући онај досадањи стереотипни начин излагања геограФскнх објеката који се састоји само у насловима и простој дескрипцији онога што наслов предвпђа чинећи на тај начин сам предмет ученику сувопарним, досадним, па чак ако хоћете и не научним, убијајући на тај начин ону велику научну вредност овоме г .редмету — ппсац ове књиге ставља се на ново стварније п научније гледпште — на гледиште каузалнтета између геограФСких п етнограФских (културних) појава. Он истражује узроке поједипим појавама, 1;езује их и објашњава их, а не да их само набраја и без икакве везе и каузалптета трпа п онде где им место није. Ово он чини и у другим својим уџбеницима кад мање, кад вшпе. Најзад писац Европе без Балканског Полуострва не само што се ослобођава доса^ањег излагања, него због тога смело мења и досадање наслове при излагању поједипих геограФских Факата. Он нам на лак пачпн прво излаже географију прнроде, па па основу тога, доводи т каузалну везу материјалну културу, а из једног и другог износи духовну културу. Отуда су код њега истакнута три одељка при пзлагању сваке земље. Ово се гледиште може без замерака одобрити, јер се н. пр.: у кршевима Црне Горе не може замислити велика материјадна култура (привредни преглед — код иисца) а из једног и другог, близу памети је, да они не могу битн онако просвећени, па ни густо насељени, као они где је случај обрпут. То би била духовна култура — становнигатво и места. Овакву једну лепу целину, једну смишљену новину у излагаљу геограФских Факата као у каквом циклусу — не треба напуштати. Општи преглед Европе израђен је доста детаљно али неизлазећи много из обимакоји је потребан за III разред. И овде добијамо једну лепу новину, коју у досадањим уџбеницима или немамо или је тек нешто наглашепо. Тако н. пр: после излагања хоризонталне н вертикалне разгране и климе, писац доводи у везу са тпме поделу Фауне и Флоре на извесие ФнтогеограФске и зоогеограФске зоне. Али овде морамо напоменути да поред овога лепога горњег излагања изостао је у овом одељку преглед културног развитка народа на Европском Континенту. За похвалу је и од интереса за ово доба што је израђена табела прегледа европских држава у коме се поред циФара за површину и броја становппка налазе и цифре становништва на 1 км? Ово треба истаћи и због тога што је писца стало врло много труда и времена да дође до што тачнијих резултата. Методска страна овога уџбепика је добро заступљена. Истина је, да је ред излагања поједпних држава поремећен, зато и сам писац у предговору всли. •— — — — „одлучио сам м'