Просветни гласник

584 Просветни Гласник

НАШЕ ШКОЛСКО ПИТАЊЕ II У чланку I 1 ) казали смо да васпитање и образовање најбоље зближава и измирује људе. Из тога излази да, ако није могуће у опште изједначити људе по васпитањуи образовању, могуће је за све друштвене слојеве и позиве удесити формално образовање на истој основи, по различитим школама, али једнаким по интенсивној култури мишљења и рада, као вазда живим културним вредностима. Могуће је, затим, и потребно је, да се васпитањем и образовањем задовоље интереси физичке и моралне природе човекове у пропорцији датих способности, рачунајући у прву и природне погодбе у којима он живи, у другу и националне одлике, како су оне историјски постале. Школа не сме својим васпитањем чинити насиља ни једној од живих снага, физичких и моралних, у човеку; још мање сме под видом неких напредних идеја кидати са традицијама које имају дубок корен у животу народном. Она се- мора одлучно борити против предрасуда које стоје на путу физичким и моралним потенцијама до развитка, али она не сме цео живот рационализирати, рушећи идеална добра у народу. Баш на основи здравога мишљења о моралној природи човековој, о компонентима његове душе, долазимо до закључка и уверења да груби материјализам и претерана трезвеност не даје потпуна човека. Нама требају нормални људи са култивираним особинама народне душе, подигнутим до активне моћи, јер је, најпосле, и целокупна морална енергија људскога рода састављена из националних енергија. Опште образовање за појединца значи оријентирање појединца у животу свога народа на основи општих истина о природи у опште, и о природи човековој. Треба још претходно утврдити да нема већега непријатеља општем напретку једнога народа него што је постављање извесних културних идеала до којих немамо потребне лествице; јер, како вели 8Јтте1, као културни елеменат могу, и те како, високе етичке идеје заостајати за нижима, које се асимилирају са ритмиком нашега развића. Ришмика развића, то је оно о чем се најмање води рачуна у школском васпитању, и као што етички императиви који садрже идеал крутог савршенства нису подобни излучити никакве енергијеј тако и општи човечански идеал остаје фикција док стојимо пред толиким нерешеним питањима нашег националног живота. Садашње стање Русије иије ништа друго него један несрећан експерименат да се оствари општи човечански идеал у животу једнога народа који је свакако заостао иза других народа, поносних т. зв. културом,

] ) Просветнп Гласник, 1921, свеска I.