Просветни гласник

Маше Школско Питање

587

су апсолутно вредна средства за васпитање, док је све остало релативне вредности. Школа ће, према томе, гледати да употреби најподеснија средства за развијање сваке од трију енергија, а све три напоредо и у извесној хармонији може васпитати само на раду, животу, огледу и искуству. За васпитање физичке енергије, посебно, употребиће пре свега хигијену, али више на делу и животу него у теорији: ученик мора ироживеши хигијену, да буде хигијенски васпитан. Гимнастика, игре и екскурсије допуњаваће хигијенско васпитање и, нарочито, организације апстинентских удружења. На подручју хигијенске културе најлакше је спојити теорију са животом, мисао са делом, претпостављајући, дакако, потребна материјална средства; јер свака хигијена је у пракси скупа, али се у економији народних снага богато исплаћује. Хигијенско васпитање стоји у основи васпитања моралне енергије. Мепз запа т согроге бапо значи управо јаку вољу која долази из снажнога тела с јаким живцима. Иначе здраво тело није услов за здраву памет по себи, као што ни јаки живци нису увек косиоци моралне воље, ■али свакако је боље ако је здрава памет у здраву телу, да тело не „стење под силом душевном". Из слаба, болешљива тела теже је излучити моралну енергију, и тако здрава памет не долази до израза на делу. Васпитање моралне воље за рад најбоље се васпигава на раду, сталном вежбом и навиком. Ручни рад се препоручује као најподесније средство за васпитање снажне воље, али и све остало што ученик у школи и за школу ради треба да носи печат духовног или мануалног напора, и без сумње је од најлошијег угицаја на васпитање воље кад се деца годинама привикавају, ма и на једном само подручју наставе, да неку ствар „приближно" или „отприлике" добро раде, као што тачно опажа О. КегзсћепбЈетег, 1 ) одређујући даље: да је све образовање воље у човека иншеграција бескрајно многих, бескрајно малих, увек у исшом смислу уирављених наиора хошимичне иажње. Према томе није оправдан назор, који се и у нас шири, да све што се у школи ради треба да је основано на интересу и да се савлађује уз нехотичну пажњу. Концентрација је, без сумње, много већа уз нехотичну пажњу, и свакако је добро ако учитељ уме свој предмет да учини интересантним и да пробуди нехотичну пажњу. Назор овај има извесно оправдање са стајалишта учитељева и његове методике, као што вели Е. Меитапп, 2 ) али је исто тако потребно учити децу да намерно буду пажљива, и онда кад предмет није интересантан. У каснијем животу, вели Е. Мешпапп, треба нам у највише случајева намерна пажња, и не можемо увек чекати док

] ) Ве^п/ј 7 с!ег АгђеНз$сћи1е, Сејр2ј§ ип(1 ВггПп, 1912, стр. 50; упор. 51. 2 ) Уогкзип^еп гиг Ет/ићгип§ т Ие ехрегтеп1е11е Рас1а§о§1к, Се1рг1§, 1907, 1, стр. 91.