Просветни гласник

588

Просветни Гласник

предмет којим се бавимо не пробуди наш интерес. Пажња . се даде у великој мери васпитати, и он више цени васпитну вредност хотимичне пажње него нехотичне. Радом, вежбом и навиком, зиа се у осталом, претвара се хотимична пажња у нехотичну, и може, најзад, и без пажње, механички, да се ради, али свака нова појава на ма којој страни општега живота, — а човек се учи док је жив јВулази у нашу свест само спомоћу пажње. Пажња је, дакле, вољни акт, и као што у основи васпитања моралне енергије стоји хигијенско (физичко) васпитање, тако васпитање пажње, као вољног акта, стоји у основи васпитања интелектуалне енергије. У животињском свету има пажња биолошко значење: у борби за опстанак она је главни фактор; у животу човека она је и биолошког и културног значења: спомоћу пажње човек осигурава и усавршава своју личност. Вг. Јатез 5и11у каже да су закони пажње у неку руку закони духа; стога се васпитање интелектуалне енергије не може замислити без васпитања пажње. Било би за сада рано износити позитивне методе за развијање интелектуалне енергије у нашој школи, пре него што се уклоне сметње које су више спољашње природе, да се интенсивно може радити на васпитању интелектуалне енергије. Изнећемо само главне сметње за школу мишљења и рада, за сада као општи програм. 1. Наша просветна политика мора ићи за тим да оствари диференцирану школу према различитим даровима и склоностима, и према сложеним захтевима културе. Већ сама основна школа мора се диференцирати на сеоску и градску, и у вишим разредима узети агрикултурнопривредни или обртно-привредни правац васпитања, и према природним погодбама и средини у којој је. Васпитање интелекта мора се што више ослонити на искуство и рад: у радионицама, вртовима, школским кухињама, шиваоницама, лабораторијама. Неговање чула и пажње прва је потреба за интелектуални напредак детета, и није бадава речено да рука мора имати посла, ако хоћемо добро да гледамо и видимо, и да за потпуну личност требају фино диференцирана осећања, нарочито образовање ока и руке. Излазна тачка интелектуалног рада је осећање или примање чулних утисака; почетак је у сабирању чулног материјала, који разум прерађује по својим законима. Дете треба, пре свега, да научи добро гледати, а добро гледање добива се оком и руком; јер да само око није довољно за добро гледање, зна се по томе што слепац, кад прогледа, види предмете тако као да се дотичу његових очију, и тек се спомоћу других чула оријентира о растојању. Ручни рад, сем своје практичне, продуктивне вредности, има нарочиту вредност за васпитање интелекта већ тиме што развија пажњу и оштри чула. 2. Интелекат је највећа снага у човеку, и школа даје највише хране интелекту, али та храна остаје већим делом непрерађена. Данашња школа