Просветни гласник

Наше Школско Питање

589

не може излучити интелектуалне енергије до дате могућности, јер у њој влада дидактични материјализам, и јер она, једнострана по свом унутарњем уређењу, не може да одабира своје васпитанике по нарочитим даровима и по интелигенцији. У нашу школу није још ни теоретски унесен наук о даровитости и о испитивању интелигенције 1 ), камоли да се што од тога примењује, за факултативан избор предмета или т. зв. индивидуализацију. Али свакако је највећа сметња шкали мишљења и рада — обилата научна грађа, по свима нашим школама, и према томе меморирано несређено знање, као баласт за сваку интелигенцију, самостално логичко и каузално мишљење. Добра меморија још је и данас одлучно мерило за ваљаност ученика, а позната је ствар да добро меморирање само слаби енергију размишљања, да човек добре меморије види увек мање проблема него мислилац са оскудном меморијом 2 ). Нема сумње да се и меморија мора вежбати, као једна духовна снага, и да ученик мора познавати извесне чињенице са подручја различитих наука, али ако ове чињенице остају непрерађене, и у самој меморији, ако се ученик не навикава да из масе чињеница апстрахира опште истине, правила, законе и начела, онда оне само спречавају енергију мишљења, и Уетогп је право рекао на једном месту да много знање само заглупљује. За формално образовање интелекта нема, дакле, веће опасности него што је меморирано несређено знање, а формално образовање способности ипак је главни задатак школе, ако васпитава и на мануалном раду. О. КегзсНепз^етсг каже: Б итност припремног васпитања за мануални позив није у увођењу у процесе рада, у оруђа, машине, грађу одређеног позива мануалног, баш као што битност припремног васпитања за неки духовни позив није у предавању знања за будући позив. Овде као и тамо битност је у образовању (вез1а1ћга§) органа који су потребни за вршење позива, у навикавању на поштене методе рада, на све већу брижљивост, темељитост и обазривост, и у буђењу праве радости за рад. Ко је у ма којем систематском пословању (занимању) стекао те квалитете, тај их има и примењује при сваком мануалном раду који доноси каснији позив, баш као и онај који јеу латинском језику или у математици развио своју логичку способност мишљења, своју савесност и љубав за истину, па је има и примењује, ако касније и не буде филолог, математичар или природњак, него правник, историк или филозоф 3 ). 3. Наша садашња школа (не кажемо да је другде боље) и сувише је везана за прописе и правилнике, тако да јој недостаје потребног меВиди Просвешнп Гласннк 1921, свеска 6, стр. 367—368. Упор. П1е р$усћо1о%1&сћеп Ме+ћо&еп (1ег 1пМИ§етргп/ип§ ипс1 Иегеп АшепЛип^ ап 8сћи1кШегп, уоп ШНИат 8(егп, Се1ргј§, 1912 (У додатку знатна литература о предмету). 3 ) Види Е. Мешпапи, ШеШ^епх ипА ШИе, ^ејрг^, 1908, стр. 111 и 117. 3 ) Ве^гЏЈ с!ег АгдеИзвсћик, стр. 23—24.