Просветни гласник

590

Просветни Гласник

дија за образовање вољне иницијативе. „Прописана грађа" по уџбениницима „мора се свршити", и ако ти уџбеници нису рађени по одређеном плану за извесне групе предмета, на принципу да се различити предмети доведу у унутрашњу везу, ради наизменичног деловања; јер се само најкраткоумнији педант може ограничити на своју струку, као што вели Ог. А. ВаишеЈзЈег. Он држи да је спајање (2изаттеп5сћНез8еп) целокуине наставне. грађе могуће само на основи једног рационалног наставног алана, али ми не сумњамо да у првом реду уџбеници, дајбуди сродних предмета, треба да су израђени на принципу концентрације и колерације. Зато писање уџбеника не може бити ствар слободне конкуренције, него ствар утврђенога плана и програма на принципу концентрације. У нашој школи се много класифицира, а мало ради; радити значи, у најширем смислу, хтети, мислити и осећати, на што се слабо доспева, и све због „прописане грађе". Ако се већ мора класифицирати, онда би свакако више вредело бележити и давати карактеристике умних и карактерних способности ученика. Школа би требала да уважи и оцени способносши ученика, у опште и на појединим предметима, и нарочито да цени спонтане радње, у оквиру наставног програма. Кад је реч о појединим предметима, рецимо о математици, треба питати колико ученик математички мисли; о историји — је ли схватио тенденције у развитку људске стваралачке мисли, на делима културе, или развитак социјалне мисли, идеалистичког и материјалистичког погледа на свет, — да ли је ма с којег гледишта знао средити историјске чињенице; о географији — је ли уочио карактеристичне појаве на земаљској иовршини и њихове утицаје на климу, биље, животиње, човека и његову културу; о природним наукама — је ли разумео природне законе на огледима, колико ће се моћи њима послужити у борби с природом, и где су границе нашег сазнања; и т. д. Синтетизирати знања и искуства, повезати их апстракцијом онога што је опште — најбоље је школовање духа; гебМиит што се тако слеже у нашој свести чини наш морални и интелектуални ћаМ1иб. Задатак је школе, у осталом, да ученика уведе у области наука, али за развијање моралне и интелектуалне енергије није добро ако га непресшано води. Аутодидактични и аутоедукативни систем треба до неке мере да се одомаћи и у нашој школи; саморадња да се подстиче на сваком кораку, и ученик да се упућује да и сам нешто заради на знању и сазнању, крећући се слободно по одређеној му књижници и експериментишући, према вољи и способности, у одређеном му лабораторију. Чиста је штета за његово образовање ако само прима гошове истине и судове. Све ово претпоставља, дакако, много уже наставне програме, растерећеност од „облигатних" дужности и више слободе, док се ова разумно употребљава и докле год извесна воља и дар исцрпљује свој