Просветни гласник

592

Просветни Гласник

цијално-психолошка категорија ауторитета остаје непромењена у свима временима и приликама. Тако је и са ауторитетом религије, и на завршетку овога чланка хтели бисмо поново упозорити на васпитну вредност религије, верујући, дакако, да настава у религији, каква је данас, не доноси вредности, примерене труду и учењу. Она се, дакле, мора реформирати са религије речи и форме на религију дела, али потцењивати њезин васпитни утицај не бисмо никако смели. Масарик, о којем се најмање може рећи да је неки клерикалац или консервативац, каже у своме великом делу о Русији: При својем историјско-филозофском покушају тумачења полазим с тога гледишта да је религија централна и централизујућа моћ духовна у животу појединца и друштва: етички идеали човечји религиозно се формирају, религија образује правац духа, животно расположење у човеку 1 ). — А не би требало сметнути с ума ни важна питања што их је набацио познати РпеЉ. АШег! 1-ап§е, писац Историје Материјализма: да ли је у опште могуће уништити религију, и не би ли покушајем да се спомоћу државе и школе постепено одузме земљиште религији у животу народа, крај свега просвећивања у школи, настала реакција у народу у корист једнога фанатичнога и ускогрудога схватања религије, или, не би ли из заосталога корена истерали нови, можда дивљи и способни за живот, изданци. Човек тражи истину и хоће да проширује своја знања, док се осећа слободним; вежемо ли га за оно што се може постићи чулима и разумом, он ће се бунити и слободи фантазије и душевног расположења дати израза можда у сировијим облицима него што су они које смо срећно разорили 2 ). Што су векови стварали, опасно је из темеља покретати, па не бисмо никоме саветовали да ради на ма којој институцији која смера на уништење идеалних добара наше традиције; јер ова могу бити само потпора развитку наше културе. Треба да васпитамо само једну генерацију, која ће хгети и волети радити, а иначе да се чувамо копирања туђих институција које су плод извесне културне зрелости и потреба насталих историјским развитком; јер је правило да се од копираних туђих институција прима само форма, док стваралачки дух не долази никако до израза. РАДИВОЈЕ ВРХОВАЦ

Тћ. 0. Мазагук, Ул1г гизз1зсћеп ОезсћкМз - ип<1 КеИ^1опзрћИо:ор;пе. 5ос1ош1о§18с11е бИггеп. Јепа, 1913, св. II; упор. цео одсек 211. -) СезсћкМе с1е$ МаЈепаНзтиз, 1.е1р2]§, 1896, св. II, стр. 547.