Просветни гласник

Реформа Народних Школа

593

РЕФОРМА НАРОДНИХ ШКОЛА — неколико мис.1и поводом закона 0 народним школама Пре свега рећи ћу да се ништа не губи, а да се прецизније казује, ако се место речи народне, у имену ових школа, узме реч ниже. Јер кад већ имамо средње, стручне и више школе, зашто избегавати назив ниже школе, кад овој врсти школа баш то име највише и доликује, у сравњењу са осталим школама? Што се тиче задатка ових школа, ја бих га овако формулисао: „Сврха је нижих школа да, учећи децу писмености и осталим знањима потребним за живот, развије у њих вољу за самообразовањем и моралним животом у толикој мери, да се будући грађани и грађанке у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца такмиче у томе: ко ће више. доброга учинити своме народу и човечанству". Да се овај задатак постигне, у настави мора бити толико саморадње у свима нравцима, да се све позитивне особине дечје стављају свакога дана и свакога часа у такве покрете, како младеж при учењу не би никад осећала тегобу и одвратност, него на против лакоћу и пријатност. то је могуће извести ако се из садањих планова и програма, који кипте дидактичким материјализмом, избаци, из свих наука и вештина, све што је непотребно 1 ), па се младеж буде упознавала само с оним што чини срж сваке науке и вештине, и у онаквом облику како ће она свеколико градиво усвојити на најлакши начин тако сигурно, да убрзо постане њена права умна својина. Наставници ће, међутим, моћи потпуно одговорити своме позиву ако се нестручнима затворе врата једном за свагда; ако буду ослобођени брига за физички опстанак свој и својих породица, као и брига око издржавања и снабдевања школа; ако не буду преоптерећени радом с многим разредима и великим бројем ученика; ако буду имали сталан, инструктиван надзор, и ако њихова спрема буде проширивана и допуњавана на течајевима, док не буде било могућности да и у ниже школе дођу факултетски образоване снаге. С обзиром, пак, на све ово, будући закон о нижим школама не сме се радити по досадањој пракси, која се у главном поклапа с израдом уџбеника ма које врсте у садашњици. Јер, као што писци иаших уџбеника узимају преда се 2—3 наша или страна уџбеника, па стварају нов, четврти уџбеник, тако су, у опште узев, поступали, до сада, и писци наших закона. А тиме се у ствари — нека ми се не замери за израз — само пресипало из шупљег у празно, с том разликом што се у овом другом случају позајмљивало од страних народа махом оно што Ј ) На пример, ратна историја из националне и светске историје; Стари Завет из науке о религији, докле овој буде било места у настави у опште; словенско читање и т. сл. пгосветнп гласнлк, II књ., 10. св., 1921. 38