Просветни гласник

38'

Реформа Народних Школа

595

Само формирање школских јединица без обзира на политичке јединице, како ни детету из најудаљенијег краја не би била школа даља од 3—4 км., иде у прилог овакога општег, државног старања о школама и школским потребама. Јер, искуство нас учи да су се и досада најгоре издржавале баш оне школе које су биле састављене из више политичких општина истога среза и округа, пошто је сваки председник остављао да се о заједничкој школи мало више побрине његов сусед, по оној урођеној себичности и лености људској. И сме ли се оида и даље оставити школа у рукама наших недовољно просвећених кметова, ако се озбиљно мисли на истинско просвећивање нашега, у многом погледу заосталог народа? Како пак језгру нижих школа чини основна с продужном, јер кроз њих две треба да пролази свако чељаде, мушко или женско, градско или сеоско, ако не буде имало прилике да посећује место продужне другу коју школу, то је о тим двема школама- (основној и продужној) и главна реч овде, а остале се додирују само у толико у колико су у непосредној вези с њима 1 ). Школска година у основној школи треба да почиње 15 августа (по ст. календару), а да се свршава на Видовдан. Време од 15 јуна до 15 августа оставља се за одмор, те школе тада не раде ни у градовима ни у селима. Школска година за сеоску основну школу дели се на два дела: јесењи и пролетњи. Јесењи се завршава 1 децембра, а пролетњи почиње 1 марта. Тако сваки део треба да траје по З 1 /^ месеца, а оба заједно 7 месеца. Рад у градској основној школи траје свих 10 месеца. Децембар, јануар и фебруар остају за рад у сеоској продужној школи, и са оном младежи сеоском која — из буди каквих разлога — није могла походити основну школу 2 ). Таква младеж на селу дужна је да походи школу у ова три зимска месеца од 11. до 19. године, како би се у погледу писмености и просвећивања могла изједначити с оном младежи која је походила основну и продужну школу од7. до 15. године. Наставници у то време раде неизменично: једнога дана с«оном младежи која је свршила основну школу, и другога с оном која није походила основну школу, у колико и докле то прилике буду изискивале. И у градској и у сеоској нижој школи не ради се недељом и у све празнике у које се по досадањој пракси није радило. Али се четвртком Ј ) Забавиштима ће, бар за сад, у нас бити места само по великим градовима, а грађанским школама, по градићима где не буде било друге врсте средњих школа. -) С том одраслом младежи прослављаће се и Св. Сава, Младеж из основних школа присуствоваће као гост својих старијих другова и другарица, и на тај начин само ће се напајати жељом да што пре и сама доживи ту радост коју пружа узимање удела у прослави школске славе.