Просветни гласник

596

Просветни Гласник

ради цео дан. Сем тога, у градској школи не ради се о Божићу 10, а о Ускрсу 11 дана, те се из најновијег расписа задржава скраћени одмор на по 5 дана за ове празнике само за сеоске школе, јер оне не раде још по 7 до 14 дана с јесени и с пролећа, у оно доба кад су земљорадницима нашим неопходно потребне и малене дечје снаге за свршавање прешних тежачких послова. Да се задржи празновање и мањих празника у замену за рад четвртком после подне, говоре народни обичаји и традиције, особито у православном делу нашега народа. Јер, залуд "ће ко хтети да школе раде нпр. о Никољдану, кад толике породице славе своје крсно име. С друге стране опет, кад се осећа потреба и за овом врстом одмора, те се он мора дати, зашто онда то не спојити са тим мањим празницима, који су мал' те не и згодно распоређени преко целе године, а четвртак изједначити с осталим данима, пошто сеоска младеж, особито но селима разбијеног и влаеинског типа, као и по мањим селима и збијенога типа, мора прелазити исту дужину пута, па остала тамо цео дан или не. Ту неумесност, у осталом, много јаче осећају родитељи ђачки него ми. Зато и најрадије задржавају децу четвртком, да им помажу бар, „кад не уче цео дан". Три зимска месеца — кад је нашем тежачком свету најлакше одвајати одраслрју младеж од куће, због тога што је у то доба најмање послова; кад'а непогода скоро премаша малену дечју снагу, и кад је дужина дана најкраћа, остављају се за рад у продужној школи, и са оном одраслом младежи која није походила основну школу, поглавито с тога што нема, нити се може наћи, какве друге могућности — бар у садашњици, — да се и код нас може извести осмогодишње обавезно школовање за оба пола. Јер, може ли држава наша, тако брзо, да подигне најмање још двапута оволики број школских зграда колики имамо сада, и може ли, тако на пречац, да спреми најмање још двапута оволики број учитељских снага? А то треба да се оствари на мах, ако се фактички жели обавезна настава за оба пола и у нашем народу. Један од референата за основну наставу, пре извесног броја година, био је прорачунао — колико се сећам — да је тадањо] Србији требало три место једне х^уваде школа, и 7'/ 2 хиљада, место две и по хиљаде учитеља, да се омогући извођење обавезне наставе по тадањем закону. Ова сразмера 3:1, сада кад је од малене Србије створена велика држава Срба, Хрвата и Словенаца, није се ни у колико изменила на боље, пошто у садањој нашој домовини има и таквих крајева који су, у овоме погледу, заостали и иза најназаднијих крајева некадање мале, али у сваком погледу напредне Србије. А кад ово стоји, онда питам: може ли се извести осмогодишње обавезно школовање оба пола наше дорасле младежи у садашњици, по угледу на западне државе, а да се не премаши целокупна економско-финансијска снага наших трију племена? Оном пак клаузулом: „Обавезно школовање извршиће се поступно, према