Просветни гласник

Реформа Мародних Школа

597

броју школа и наставника и према мјесним приликама", одлагало би се у недоглед и само народно просвећивање. Покаже ли се пак и оволика одсутност сеоске младежи од кућних послова као неизводљива, особито у самом почетку, онда не остаје ништа друго него да се за први мах задржи наизменичан рад, па да се једнога дана зову само млађи разреди: I и Н, а другога само старији: III и IV, односно: V и VI, и VII и VIII. Место дневне наставе у продужној школи, по градовима се заводи вечерња продужна школа за сву градску младеж која из буди каквих разлога не буде имала могућности да походи грађанску, или коју другу школу, за толико исто време. А празничне школе бришу се за свагда, јер је свакоме живом створу потребан одмор, ако хоће дуже да живи, те да и више уради. Рад у вечерњим градским продужним школама засебно се плаћа, а није обавезан за учитеље градских основних школа, него се траже лица која тај посао хоће и могу да раде. (Свршиће се) ЈОВАН ПЕТРОВИЋ

ШКОЛА И ЖИВОТ I Од увек су моралисти расправљали с ватром о питању односа између Школе и живота. Већ су стари осуђивали тежњу Школе да се сматра као циљ, а не као средство. N011 зсо1ае, говорила је једна славна изрека, 5 ес1 ^Иае сИзстиз. Рабле и Монтењ обасипају својим сарказмима Школу која зна да ствара само ученике, а не људе; а Русо обнавља педагогију означујући јој одлучно за циљ, не наставу, но живот. У наше дане, ти принципи су били до миле воље брањени, развијани, примењивани. А ипак се још увек чује иста критика: Школа, кажу> спрема за испите, за натечаје, за показивање књишке науке, много више но за сам живот. Погледајте ово дете, које је врло добро изговорило своју лекцију из земљописа, рачуна, историје. Ево га, ван школе, спрам живе стварности : пред њим се пружа земља чији опис оно зна на памет; поставља се какав аритметички проблем, налик на проблеме чију је теорију оно научило; развијају се догађаји, у вези с догађајима о којима говоре његови историјски уџбеници. И у том свету, чији кључ се сматра да има, дете се осећа страно: оно не препознаје, под њиховим обликом, лица и ствари чији је педагошки симбол победоносно асимиловало у себе. Шта је оно научило у ствари? Много речи, неколико идеја, врло мало факата, као што су они у које га живот гњура. Обаспите