Просветни гласник

Школа и Живот

599

људског разума, захваљујући коме се ироизводи мисли могу ухватити и саопштити — има један опасан и чаролијски утицај. Јасност нам изгледа као синоним истине: то је клопка коју нам запиње сама интелигенција. Ако се човек у опште да тако лако завести појмовима и речима, у које преводи своје интелектуалне творевине, како да учитељ, посебице, не би имао нарочитих наклоности за оно што је превасходно оруђе наставе? Није то дакле случај, но је то на основу општих закона људског духа, што је Школа, која треба да спрема за живот, стално у опасности да стави себе на место живота. Међутим, та тежња је, ван икакве сумње, рђава. Није само с практичног гледишта непотпуна таква настава у којој се не води брига о стварности: то је озбиљан недостатак, за саму интелигенцију, ако је немоћна да повеже међу собом идеју и стварност, науку и живот. Противу тога зла које, као самом силом околности, прети Школи, треба се енергично борити. Који је лек који треба употребити ? II Желећи да пресеку ово зло у корену, многобројни духови су данас расположени да узму, просто, супротне методе садањим апстрактним и интелектуалним методама; и, пошто је циљ коме треба тежити да се деца спреме за практичан живот, они цене да сам живот треба да буде једини основ васпитања и наставе. Живот помоћу живота, а не помоћу књиге и помоћу формула: таква је, може се рећи, њихова девиза. Према томе гледишту, морално васпитање у Школи треба да се састоји поглавито у томе, не да пуни прописима главу детета, но да развија у њему навике. Међутим, велики фактор навике, то је акција и понављање акције. Ми ћемо дакле уклонити те апстрактне принципе и умовања који би хтели да се наметну духу пре но што је овај констатовао њихово остварење у фактима. Морално искуство и интуиција треба да буду полазна тачка сваког покушаја да се формулишу морална правила; и самим тим правилима ми ћемо придавати мало важности, пошто је, на крају крајева, акција циљ, и пошто су навике, поставши налик на инстинкте, далеко моћнији и сигурнији покретач но најученије изведени апстрактни принципи. Улога учитељева састојаће се у томе да искористи све прилике школског живота, да чак, по потреби, изазове прикладне случајеве, да би пробудио и учврстио код деце навике које има намеру да им улије. Што се тиче чисте наставе, иста револуција. Метода, искључиво конкретна, која се и овде ставља на супрот сколастичкој методи, може се назвати прагматистичком методом.