Просветни гласник

606

Просветни Гласник

овога издања ни о његовој намени. Да ли је оно рађено за школе, или за народ? У оба случаја ваљало је рећи какви су разлози руководили приређиваче да изберу једне песме, а оставе друге. Да ли није естетичка лепота песама? Или њихова национална вредност? Или васпитни карактер њихов? Не треба пуштати у свет овакве збирке без пропратнице. Истина, уз три прве књиге има по један предговор, а уз последњу поговор. Али они не говоре ни о важности народних песама, ни о њиховим лепотама, ни о вези са историјом, ни о утицају њихову на нашу уметничку поезију. То су ваљда требала да буду нека дубока психолошка-посматрања и филозофска размишљања, али су у ствари једна пуста фразеологија, какве је данас пуно у нашој најновијој књижевности. То неће разумети ни омладина ни народ, јер се то и не да разумети. У место да се говори просто и непосредно, завија се једна обична мисао у масу звучних речи, често диспаратних, које се, извесно, и саме чуде зашто их је писац покупио и саставио уједно. Читалац с правом може упитати писца зашто говори тако као у сну, нејасно, неразумљиво и магловито, те се не може човек разабрати у томе што говори, нити знати шта је заправо хтео рећи. За потврду својих речи ја ћу навести пример, два. Ево из предговора прве књиге (Требник): „ТЈ пабеш ро§1е(1и па зуе*, закирЈјеш зи ЗУ1 1јисЗбк1 рокгеИ, озесапја 1 птН, о§гпи!а соуесапзкјш р1аз1от пегахјабпјепа скхза паза поз1 па зеМ га1оз1: ћогће, која шкад песе (Јоуез^ <1о ос11ике. Иазх сПјеу1 зи и роз1ес1пјет паргеЊи роз1ес1пјј сПјеуј, 1 паз з1ап кп/шк је Во§". А ево сад из поговора последње књиге (Косово): „Вегјтепа 1 та§1оУ11:а зпа§а поуо§а гагу1са пазе§а згпи1а је га отт, з!о зе пе с1аје ш уЈсЈеИ, ш тегШ, газкозпо је гази1а ђегђгој зуегШ зтгН, аП рос1 1оз1т тепот опо§а, з1о пе роз1ој1, з!уага1о зе пез<:о У1зе, 1ерзе 1 ћо1је. буе рос1поз1то, 1 пергауесЈпо роге(1епје ро хпасјта зро1ја, 1 тезапје ро зНспозН, сепи с1а1еко рос1 угесЈпозси, аП гас1оуо1јш зро1јазпјот зтгН и с1ићокој пекој гас1озН 1 уегоуапји оз1ођас1јато зпа§и сЈа §гасНто ипи!п." Ово је доста. Додајмо томе само једну реченицу из оног отужног оченаша Марку Краљевићу: „ОсЈаћгао 31 паз икШешт пећот 1 гет1јот; 1 с1оћго 1 г1о и пата, икогепјепо ко с!уа ћогапзка 5гшз1а, 1уојот уо1]от шје зе зис!ап1о 1 гагћПо, пе§о зе ћ1а§оз1оуПо уеспо ко1о 1 пергек1с1ап уг !1 о§ 21Уо1а пазе§;, пека ћис1е уо1ја ^уоја." Ако би ова зановетања и могла пристати уз какву збирку расточених и разломљених („слободних") стихова каквог нашег песничког дегенерика, каква смисла имају она уз здраву, крепку и кристално јасну народну поезију? Осим ако је састављач нарочито хтео да контрастом између његових преговора и народних песама покаже како се данас