Просветни гласник

608

Просветни Гласник

Краљевића и Урош и Мрњачевићи дођу нпр. пре песме Марко Краљевић и Вуча Џенерал. У овој последњој песми помињу се Милош од Поцерја, Топлица Милан и Косанчић Иван, дакле косовски јунаци, а свакако је Марко био млађи за живота цар Уроша, него у доба косовске битке. Што се тиче песме Женидба Марка Краљевића, у њој девојка каже: ,Мене стара проклињала мајка Да не љубим брадата јунака, Већ јунака млада голобрада, Као што је Краљевићу Марко". А у песми М. Краљевић и Вуча Џенерал, која је дошла пре ове песме 0 Марку, каже се: „Нешто црно држи у зубима Колик јагње од пола године", што значи да је Марко одавно престао бити и млад и голобрад. Опазио сам и извесне измене народних песама које је састављач вршио у својим збиркама. Он је раставио песму Марко Краљевић и Мина од Костура на два дела. Други део те песме саставио је без икакве потребе с песмом Марко Краљевић и дванаест Араиа, од које је избацио прва шесет и два стиха, а оставио само последњих петнаест. Испред њих је ставио двадесет и један стих које је удесио према народној песми, али не увек срећно. (Марко пита мајку: „Како.сими, мила моја мајко", а она му одговара: „Зло без тебе, моје чедо драго". Ни један ни други стих нису добро подешени према народној поезији. Затим: „Оде опет на цареву војску, на арапску покрајину љуту — у Једрену граду бијелол*е".) У овој песми има промена и у њеном почетку. У Вуковој збирци Марко добива три књиге: прву од цара Појазета из Стамбола града, другу од краља будимскога, а трећу од Сибињанин јанка. У збирци Марко су друге личности: турски цар Мурат из Једрена, Твртко краљ босански из Бобовца и српски кнез Лазар из Крушевца. Народ као да нарочито није хтео рећи како је Марко одбацио позиве сриских владалаца и отишао султану, него је поменуо у песми будимског краља и сибињског војводу. И у Богишићевој збирци Народне ајесме, као и у збирци Хрватске Матице, помињу се угарски краљ и Угрин војвода, а нема ни Твртка ни Лазара. Кад је реч о збирци Марко, да учиним још једну напомену. У предговору те збирке каже се о Марку: „Т1 $1гаћа шзј гпао, осе па§ Магко, 1 ћојао 51 зе јеШпо буоје тајке". А у самој збирци, одмах у другој песми налазе се стихови: „Ја не смједох шчекатн Богдана, Већ побјегох у кршно приморје." „Кад то виђе Краљевићу Марко, Препаде се како никад прије, Па ста гледат' куд ће побјегнути." (Марко Краљевпћ п Љушнца Богдан).