Просветни гласник

610

Просветни Гласник

Д-р Драгутин Прохаска као исшоричар савремене сраско-хрвашске књижевносши 4 ) Писац овога чланка је имао већ прилике да, у овоме истоме часопису, говори о Г. Д-р Прохаски као литерарноме историчару, поводом првога дела његове историје, у којој је био обухваћен књижевни живот Срба и Хрвата од Средњега Векадо 1880 године 2 ). Оцена те прве књиге учињена је била уз многе обзире, од којих је најглавнији била околност да је књига рађена под изузетно несређеним, ратним приликама. Поред огромних и запрепашћујућих недостатака, морала се признати уложена енергија да се прикупи и колико толико среди један велики материјал, и то у времену када је сваки књижевни посао био по готову немогућан. Уз то, како је највећи део те прве књиге био посвећен старијим и старим партијама српско-хрватеке књижевности, које су, више или мање, већ толико израђене, да је релативно лакши рад бавити се њима но савременом литературом, то и први део историје Г. Прохаске, као целина, није изгледао баш сасвим рђаво. Али овога пута случај је сасвим друкчи. О савременој књижевности се не да тако лако писати, и други је посао говорити о кајкавској књижевности или о старим покрајинским писцима, а потпуно други је хтети сликати савремену литературу и бити судија у њој. За први посао се више тражи чисти научник, дбк је у другом случају потребно да су солидне научничке особине руковођене врло сигурним, финим књиже^ним смислом. После прве књиге Г. Прохаске могло се већ сумњати у његове научничке особине. После друге књиге, сумње су несумњиве, и више још, може да се тврди да књижевни историчар Г. Д-р Драгутин Прохаска нема много ни књижевнога смисла за посао којим се печали. Прво питање које се поставља јесте: како је, и на основу чега,. Г. Прохаска поставио границу између онога што је он замислио као ближу или даљу књижевну прошлост српско-хрватску, и онога што он схвата као нашу књижевну савременост. Шта га је руководило да узме баш годину 1880 као разлучујућу између две епохе? Чиме се може оправдати његова одлука да година 1880 оштро заврши један огроман период српско-хрватске књижевности од више од осам векова, и да том годином почне ново доба? По чему је 1880 година баш толико значајна да се њом морао да поцепа XIX век, од кога се један део баца у прошлост, а други прилепљује уз ново време? Који је књижевни или политички догађај детерминирао такву одлуку? Г. Прохаска је том годином поделио своје две књиге, које вероватно треба свака за себе да

! ) Вг. ВгапиИп Ргоћазка, Рге^Ш 5п\'гетепе ћгуаНко-аграке кпјИеуповИ. — 2а.сге1>, 1921 (Мапје „МаНсе НгуаЈзке"). — Овај чланак је, у главном, израђен према усменом реферату учињедом у „Друштву за Српски језик ■ Књижевност". «) Просвешни Гласннк, 1920, св. 1.