Просветни гласник

Друштва и Установе

627

чега другог, кад ми управник завода рече: „Овде ћете најбоље схватити шта је слеп. Ви дању можете лако проћи кроз ову радионицу. Али замислите како би вам било да овде уђете ноћу, кад се ништа не види; је ли да би се онда овде скрхали ? Е, тако је слепима увек: и дању и ноћу, само што се они никад не скрхају, и сваки нађе у радионици своје место и ту плете ове дивне корпе." Немајући вид, слепи немају ни представе боја. Покушавано је да им се црно покаже као што је оно што они не виде, дакле тамно, али је ли то тамно ? Они се највише служе пипањем; код њих се чуло пипања толико усаврши да је ван вероватноће. Слепи излазе на други и трећи спрат зграде, и никад нико није пао са степеница, нити је ко ударио у врата. Неколико слепих инвалида полагали су мајсторски испит из четкарског заната. Њихове четке су тако лепо израђене да се не могу разликовати од фабричких. При томе се служе искључиво чулом пипања. Они раде и оштрим оруђем; до сада се још нико није при раду посекао. Њихов главни мајстор био је слеп, па је срећом прогледао. Он их врло добро поучава, јер и зна занат и био је слеп, те уме да их поучава. Запажено је да способан занатлија, нормалан, не уме да поучава слепе. Напоменуо сам да у овом заводу има слепе деце. Она су из доба приправног разреда и основне школе. У приправном разреду код деце се ради на развијању и усавршавању чула пипања; при том се учитељица користи предметима, на пример преда мном је имала једна слепа девојчица да издвоји пасуљ из једне кутије, у којој има свакојаког семења. Остала пак деца која уче основну школу, уче по програму као и најмања деца. Од нормалне наставе одступа само учење читања, где се место слова обичних читају књиге са тачкасто-избоцканим словима, која се читају пипањем. Сви ученици обавезно уче свирање уз клавир или тамбуру, и певање. Свирање и певање предаје музичар Г. Јевто Вучковић, слеп од рођења, који је музичко образовање стекао на консерваторијуму за слепе. Овај слепи музичар не жали што нема вида! Деца прво имају да науче „музичку школу" од 100 вежби, па онда уче комаде. Све ствари се уче помоћу нота за слепе, па се онда упамте и тако свирају. Дакле овако: ученик мете ноте на клавир и опипа неколико нота, па их одсвира, и тако научи напамет. Кад на овај начин научи цео комад, ноте му више не требају, нити се он може више служити њима. Према томе ученик зна онолико ствари да одсвира колико је научио напамет. Поменути наставник музике зна да одсвира уз клавир 500 комада, које је све научио напамет с нота. Интересантно је да се код слепих откривају дарови за музику. Један слепи дечко од дванаест година свирао је уз клавир једну врло дугу 40*