Просветни гласник

700

Просветни Гласник

„Нека се — каже се у том апелу — државници, писци, школа, университет, капитал и рад сете сви да треба, у заједничком вишем интересу, да помогну миру да освоји свет. Треба нарочито да деца одрасту у тој битној идеји. „Треба дакле обновити у духу људи принципе једног иншернационализма који ће поштовати љубав сваког грађанина за његов град, сваког родољуба за његову отаџбину, али који ће учити такође сваког човека истом поштовању за живот и права свих његових ближњих, чинећи да у индивидуалан и свакодневан живот продире светлост свеопште и вечне правде." Дечја самоубиства и кинемашограф. — Поводом учестаних дечјих самоубистава, француски лист „Радионица" (1>'А1:еНег) пише: То је знак моралне нелагодности која је с великих прешла на мале. Треба ли, међутим, тражити само у иервози која је дошла као последица рата порекло ових сасвим анормалних самоубистава ? То је један од разлога, али није једини. Други разлози су одлучнији. Ту је, најпре, утицај околине, и, у првом реду, утицај литературе и кинематографа. На лако упечатљиве мозгове као што су мозгови дечји, визуелан и жив утисак од платна за филмске пројекције мора имати дубоке одјеке, на које би писци сценарија требали да мисле пре него ли што се почну служити револвером или скакањем у воду онако често као што то они имају обичај. До душе, у филму има скоро увек какав спасилац, чија предвиђена интервенција зауставља на време руку онога који је хтео да се убије, или који вади из воде девојчицу коју су љубавне невоље или какав прекор натерали да скаче у реку. Сугерирано дете сања такође о том чудотворном спасиоцу који ће га извући на време из последњега сна, јер је бојазан од смрти инстинктивна. Оно о њему сања, али га неће видети. Провиђење интервенише само у кинематографу. Белгија је обратила пажњу на те опасности, које могу узети озбиљне пропорције. Она је сопственике кинематографа натерала да дају представе за децу, одакле су одстрањене све те крволочне глупости. Иначе, приступ у кинематографске дворане допуштен је само деци изнад шеснаест година. Док не будемо имали довољно јавно васпитање, то је можда, у пркос свег несавршенства, најуспешније решење. Француске учишељске школе. — За француске учитељске школе морао се, ту недавно, расписати допунски конкурс у великом броју округа, пошто се на први конкурс није био пријавио довољан број кандидата. Од седамнаест академија (тако се зову школске административне области) у Француској, само су три могле, на првом конкурсу, осигурати регрутовање својих учитељских школа. За школску 1920—21 било је 9470 пријављених кандидата; за ову школску годину пријавило их се 9258. Две трећине су од тога девојке (6196 кандидаткиња). Пријемни испити су, уз то, доказали, као што пишу француски педагошки листови, да постоји и криза у квалитету, сем кризе у квантитету, нарочито код кандидата. Узрок прве од ових криза налази се у дубоком поремећају који је произвео у свима школама дуги и страшни рат, узев под заставу 35.000 учитеља и професора. Садањи кандидати, којима је било од при-