Просветни гласник

Оцене и Прикази 747

је назвала малог димничара гадним, али је почела ценити и тај занат и његове раднике чим јој је отац дао неколико потребних обавештења.Милена је хтела да прочита туђе писмо, али ју је Стојна од тога одвратила. — Чобанчићи су се бацали каменом на електричне жице, али се ту срећом деси Миле, те их посаветова да то не чине, јер неће после ■ моћи „телефонирати и брзојављати својим сродницима", ако их имају где на свету, у војсци или на занату. — Кћи није отпоздравила ратара, а мајка јој не даје хлеба за вечеру, да јој покаже колико вреде ратари. Кћи замоли за опроштај и обећа да ће се поправити. — Стана се заверила да буде увек уредна, пошто је због неуредности задоцнила за воз... Сва друга деца у Читанци примери су доброте, мудрости, поштења и скромности. Сви деле просјацима, помажу болесне суседе, раде по кући све послове, поздрављају смерно и пристојно своје старије, дочекују учтиво госте са „изволите сести". И све то раде и они из стиха и они из прозе. Чак иду тако далеко да чине добра и неваљалцима, што им ја никако не могу одобрити, макар се Г. Лотић и љутио на мене. Па онда, Г. Лотић их и сувише држи у стези, као да су лутке од воска, а не жива деца. Не допушта им да са своје воћке уберу ни једну једину зрелу шљиву без припита родитељског. Не прима их у добру децу ако се похвале својим успехом у школи. Морају не само да трпе зло, него и да га врате добрим, иначе их писац неће увести у списак добре деце. Чак тражи да добро дете не буде расејано. Као да је расејаност какав грех. Дсбро дете, по Г. Лотићу, мора знати и народну пословицу „испеци па реци", и т. п. Ако не изиђе у свему под меру, него буде ма у чему „јексик" — тешко њему! • * Песме Г. Лотића не би биле добре ни пре педесет година; данас су оне просто несношљиве. Ни духа, ни осећања, ни лепоте стиха, ни чистоте и правилности слика, ничега што би личило на поезију. То су чаршијске поуке рђаво стиховане. Навешћу само неколико примера, а готово све су исте вредности. Што год више можеш Посла свога смажи, Никада за сутра Ништа не одлажи. (Стр. 13.) г Гради кућу дужег траја Иза смрти свога тела, И тај дом се гради, диже Тек од добрих само дела. (Стр. 27.) То није само лоше стиховано, него су те „куће дужег траја" сасвим неразумљиве за децу у II разреду основне школе.