Просветни гласник

746

Просветни Гласник

и те непажње и тог нехата! Кад деца то прочитају из Г. Лотићеве Читанке, нити ће више бити вратница без резе, нити ће пијанице тући своје коњичке, а ако се циганчићима прохте да и даље краду, неће више красти креч, или бар неће с њим у недрима скакати у реку... Друге причице из Чишанке говоре нам о деци која су што погрешила или била у искушењу да погреше, па су се брзо поправила. Немилосрдни Малеш који вади птичиће из гнезда, каје се за свој сурови поступак и враћа милосрдној Боси динар који му је дала да голуждравце врати у гнездо, и још је моли да му опрости. — Милан је увредио Озрена, али Озрен мотиком одбрани Милана од пса, добије од Милана захвалност, и кавга се сврши помирењем. — Драгутину, који је хтео да слаже за разбијен прозор, покварио је рачун Милан, који је рекао истину. Брбљава девојчица добије од другарице поуку „да не прави сплетке", и одмах се поправи. — Славна је била злобна и пакосна. Али мати јој показа зарђалу браву и исказа јој мудру максиму: „Као што рђа једе железо, тако злоба и пакост једу душу". Чим паде тако учевна реченица, „Славна се одједаред преобрази и поста једна од најбољих другарица". — Јања опет сањала о свиленој хаљини, лепези, високим ципелама и сунцобрану. Али је мати научи да је „скромност најлепше одело", и Јања то одмах прими, загрли мајку и одрече се својих таштих жеља. — Једном дечку прохтело се туђих бресака, и таман да прескочи у суседову башту, а сестра му помену Бога и савест, и он се намах покаја... Гојко, који чеше главу кад с ким говори, баца се грудвама по улици, и завлачи руке у шпагове, поправио се и угледао на Сешу, коју деца овако описују: „Увек иде право за послом а не зазјава. Ход јој је прав. Не развлачи лице. Не погури главу, 1 ) али је не држи ни около (ваљда „охоло") него скромно". — Играло не воли да ради, али кад виде да му свц другови раде, он, богме, пљуну у дланове, па удари у чишћење сметишта. —- Дурљиву девојчицу брзо излечише од те мане, а Милана од страшљивости. — Дечка са птицама под капом два учитеља посрамише јако, и он^обећа да се поправи. И извесно је одржао обећање, иначе би га добри господин Лотић казнио или изобличио у којој другој читанци. — Нека неваљала деца дирала једног бедног старца. Али им добра школска деца привикаше: „Срам вас било, дивљаи неваљала децо!" Ове кратке, углађене и пристојне речи падоше неваљалој деци као благ мелем на рањену душу, и једно од њих, у име свих, дође к старцу и рече му: „Опрости, чико, ми нисмо добро радили". Старац му ни речи не одврати, нити даде савет ни благослов покајницима, него само рече доброј школској деци: „Хвала, хвала, добра децо". — Јела хтеде да узме туђе јаје, покаја се и доби читаво пиле. И пошто је купила још пилића, могла је трговати јајима, и ако је дотле била сирота. —т Зорка

') А шта ћемо за онај погнути врат коме се држи похвално слово на стр. 111?