Просветни гласник

Оцене и Прикази

749

ранијим. Не знам зашто је Г. Лотић изоставио почетак ове народне песме, који сасвим може да уђе у дечју читанку. Овако је неразумљиво зашто коњ јунаку беседи: „Веђ су мени додијали, чести пути у механи" (ваљда у „механу"), кад ово већ нема никаква смисла у овој преради. У народној песми се пева како је „коњ јунака оставио, на злу месту на Косову", и јунак га пита: зашто га је оставио, „или му је додијало бојно седло шимширово", или „тешка узда искићена",- или „чести пути на далеко". А коњиц му је одговорио да му све то није додијало, већ су му додијали чести пути у механу. Г. Лотић је без икакве потребе изменио, а тиме и ослабио, и народну песму „Ој човече праведниче". Човек би му могао још и опростити кад прави рђаве стихсге, али зашто нам квари оно што имамо добро и лепо у нашој поезији? У Читанну је унето пуно чланака из природе, описа годишњих времена, нешто из занатске и индустријске привреде, и т. п. Ја сам противан свим читаначким саставима у којима се пружају деци разна факта из појединих наука. Требало би да је сва настава у основној школи усмена, и да деца осим лепих песмица, причица, анегдота, пословица, загонетака, поетичних описа, и т. п., не читају ништа у школи. Деца се и иначе претрпавају разним научним појединостима које им само море мозак, а не доприносе ништа развитку њиховог интелекта. Ако им још и у читанкама пружите научну лектиру, само им без невоље оптерећавате памћење. Да узмемо само један пример. У чланку „Псето" наводе се имена неких дванаест врста паса. Шта ће деци та празна набрајања имена? Зар није било боље испричати неку интересантну причу о псећој интелигенцији, или верности, која би децу много више интересовала? Треба избегавати све сухопарне описе претоварене набрајањем факата. А њих је, на жалост, у овој Чишанци и сувише. * Језик је у Читанци местимице погрешан. Нарочито је погрешка што писац употребљује инструментал с предлогом с: „А охоли се хвале и са оним што незнају и што немају. Хва.:е се и са родбином и са оделом"... „Паисатимсе врати" (реч је о враћању учињеног добра) (стр. 10). „Он више ради са памећу него са снагом" (32). „Једе с виљушком и ножем" (37). Има и погрешних израза. Каже за дете да „није брбљиво ни просуто", а у нас последња реч има сасвим друго значење (стр. 10). На стр. 8 каже: „има три псета". — Употребљује реч арљавство. — Место познатијег књижевног облика обиђе га, узима провинциализам обиде га. — На страни 51 пише: псију има стотину врста". — Има и неколико штампарских погрешака, али оне нису крупне. Наставник их лако може исправити. * Преко је потребно да се израде Читанке на основу неких принципа и према одређеном програму, а не да се пишу овако произвољно, како