Просветни гласник

750

Просветни Гласник

је коме писцу и издавачу по вољи. У питањима ове врсте просветна власт не сме радити без плана и система. Што су деца мања, то треба брижљивије израдити њихове Читанке. Нека се обележи шта се од Читанке тражи, па нека се остави слободна утакмица. Само, те програме не смеју радити они који имају своје уџбенике или их мисле скоро писати, као што је то, на жалост, био случај с неким гимназијским предметима и њиховим програмима и уџбеницима. ЈАША М. ПРОДАНОВИЋ Стогодишњица Д-ра Ђорђа Нашошевића, написао Аркадије Варађанин, управитељ у миру. — Нови Сад, 164. издање књижарнице учитељског д. д. „Натошевић", 1921. (1, Знаменити Срби, 1.) 8-ина, стр. 148. Са сликом Д-р Ђорђа Натошевића. Цена неозначена. Ово је по трећи пут да нас А, Варађанин упознаје са животом и радом заслужнога педагога. У књизи 155. „Летописа Матице Српске" штампан је његов говор, држан у спомен Натошевићу (1888); двадесет година касније издало је у Београду Учитељско Удружење његову Споменицу иок. Д-р Ђорђа Нашошевића (коју је посветило „васколико српско народно учитељство светој успомени његовога педесетогодишњег отпочетог школског и просветног рада"), 1 ) а сада нам се, о стогодишњици од рођења реформаторова, јавља с овом књигом. У ствари, то је један и исти рад, по где-где исправљен, допуњен и проширен нарочито Натошевићевим Писмима за шестонедељна иредавања учитељима (1858 год.), која су у „Споменици" саопштена у изводу, а у овој књизи у целини. И у тим Писмима, која су нам сада први пут потпуно саопштена (она чине готово дбе трећине читаве књиге), и јесте највећа вредност овога трећег рада Варађанинова о Натошевићу. У Писмима видимо једну јаку вољу и велику радну снагу у пуном напону. Она нам дају не само слику једнога човека, него и слику једнога времена, и понека страна њихова ће бити од великога значења за нашу културну историју. Истина, много је што-шта застарело, виде се посредни утисци (Натошевић је и сам касније у многом чему одступао); међу тим, ако има и ствари које су и данас од вредности, и које наши учитељи могу с коришћу употребити и за свој садашњи рад, ипак је главно велика личност његова, ако и безобзирна, па и привидно сурова. Ево како пише Натошевић своме главном помагачу (Николи Ђ. Вукићевићу): „Ви ми пишете, да се плашите, да под теретом, на вас стављеним, не паднете. Будите веселији, Господине, и снажнији! Ово сте ми писмо сигурно увече писали, после тешког дана, кад сте телом уморни били, пак онда и дух клоне. Ал' у такове је часе прво одмор нуждан, па онда брига за идући посао. Ја знам зацело, да јутром овако не мислите! Јесте

') Саоменпца је изишла као божићна свеска „Учитеља" за 1908—9 годину.