Просветни гласник

764

Просветни Гласник

„Ирви немачки конгрес за моралну педагогију, на коме је било окупљено 850 учасника, тражи од немачких влада да установе одмах моралну наставу сходно уставу. Без икакве зависности од цркве, сви ученици треба да се образују према принципима једне научне етике развијањем навика, културом индивидуалне и социалне воље, и моралним размишљањем, и да се спремају да постану моралне личности. Доведена у везу у нижим разредима са школским догађајима и другим предметима из програма, морална настава састојаће се на вишим ступњима у формалним лекцијама које ће имати да удубе и да координишу ранија знања. С друге стране, научно и објективно излагање религиозне историје упознаће децу с религиозним традицијама, које чине саставни део цивилизације. Конгрес види у лаичкој и неутралној школи једину школску форму која је у стању да помогне интелектуалном и социалном јединству немачког народа." Француске школе у Бугарсхој. — У Бугарској, француске школе налазе се у свима великим центрима: има их 2 у Софији (браће Светог Успења и сестара Светог Јосифа), 2 у Пловдиву (колеж Св. Августин и школа сестара Св. Јосифа), 2 у Варни (колеж Св. Михаила, школа Св. Андрије), 1 у Бургасу (сестара Св. Јосифа), 1 у Јамболу (посвећеница Св. Успењу), 2 у Рушчуку (сионских сестара). Свуда настава, која се даје једино на француском, одговара средњешколској настави; разреди су пуни, и све школе мисле на увећања. У ових 10 школа има укунно 3000 ученика. Споменимо узгред да су једине две француске школе које су пре рата постојале у нашој земљи — школе калуђера мариста у Битољу и Скопљу — данас затворене. Ручни рад у Штјцарској . — Велико Веће фрибуршког* кантона донело је у свом последњем заседању следећу одлуку: „Да би се реаговало противу све веће немилости у коју пада ручни рад, чак и код оних који га врше, и да би се он одржао на достојној цени и части; да би се, с друге стране, водило рачуна о садањој економској и социалној несигурности и да би се наоружали за животну борбу кандидати за либералне кариере, Велико Веће позива Државни Савет да проучи увођење практичних лекција за све ученике гимназије (литерарног и научног одсека), тако да сваки ђак, по свршетку школе, буде способан да по потреби врши неки ручни рад, који му је највише у вољи." Настава у Америци, — Ако је веровати билтену америчког „Друштва за национално васпитање" (Иа1:шпа1 ЕсЈисаИоп АззоааИоп), јавна настава у Здруженим Државама не стоји нимало сјајно. Највећим делом, . за то су криви амерички учитељи, који су сасвим недорасли за свој посао." Више од половине америчких учитеља, каже се у поменутом билтену, немају никакве духовне зрелости; они не умеју да предају; њихово опште васпитање не одговара њиховим функцијама; њихов професионални пртљаг је невероватно лак." Билтен цитира следећа факта: 100.000 америчких учитеља имају између 17 и 19 година; 150.000 њих немају 21 годину; 300.000 немају 25 година; 150.000 остају учитељи највише две године; 100.000 радили су само две године после основне школе.