Просветни гласник

Б е л е ш к е

765

Од двадесет милиона ученика америчких основних школа, један милион обучавају учитељи који сами нису свршили никакву другу школу сем основне, а десет милиона учитељи за које се не може рећи да су способни за свој посао. У осталом, плате америчких учитеља, кад се упореде са ценама тамошњег живота, и нарочито с наградама других категорија чиновника или ручних радника у земљи, страховито су скромне. Један млад учитељ у држави Тенесе добија годишње 257 до 370 долара. Кад се та сума распореди на дане, види се да то чини 71 цент (марјаш) дневно, док се у истој држави посвећује 75 цента. дневно једино на исхрану робијаша. 1915 године, амерички учитељи су добијали, у средњу руку, 75 од 100 од дневне награде једног дрводељског радника; али се та сразмера све више квари на штету учитеља, и 1919 они су добијали само 56 од 100 од зараде дрводељског радника. Амерички учитељ прве класе прима, с једно на друго, 800 долара годишње, док, међутим, четрнаесто-годишњи разносач депеша зарађује за годину дана 900 долара, а стенографкиње по канцеларијама имају плату од 1.400 долара годишње. Сшранџи медицинари у Француској. — Према једној статистици објављеној у париском Медицинском животу (У1е тесНса!е), број странаца студената медицине и фармације износио је у току прошле школске године 1.897. Од 1.555 странаца медицинара, било је 1.376 мушких и 179 женских. 1236 њих су пореклом из Европе, 56 из Азије, 103 из Африке, 169 из Америке и 1 из Океаније. Што је за нас нарочито занимљиво, то је да, од странаца, највише има Срба : једна трећина од целокупног броја страних студенаца (503: 424 мушких и 71 женска); затим долазе Румуни (151) и Грци (131). Руса, који су пре рата били тако многобројни, има сада до стотину, Пољака 32. Није потребно рећи да стране студенте привлачи највише Париз (875 студената, 785 мушких и 90 женских). Затим долазе Лион (са 216 студената), Монпелје (са 130), Бордо (104), Стразбург (103), Нанси (65), Тулуза (19), Алже (17) и Лил (3). Ч И Т У Љ А Д-р Тихомир Осшојић. — Тражећи лека својој болести, умро је 18 октобра у једном бечком санаторију, а сахрањен је 3 новембра на Новом гробљу у Београду, један од највећих родољуба на делу међу војвођанским Србима, озбиљни просветни и научни радник наш, Д-р Тихомир Остојић. Завршио је ток живота свога као професор университета и декан филозофског факултета у Скопљу. — Рођен у Семиклушу, у Банату, 5 јула 1865, свршио је у месту рођења основну школу, гимназију у Новом Саду, и слушао затим славистику и немачки језик у Будимпештанском и Бечком Университету. Већ у гимназији почео се бавити књижевним радом, и као ђак университета штампао је своје прве радове из књижевне историје, а огледао се у критици. Као наставник и професор Српске Велике Гимназије у Новом Саду од 1889 до 1910, написао је знатан број члаиака, расправа, студија, оцена и приказа из књижевности, уметности, педагогије и друштвеног живота, по различним нашим листовима. Био је један од првих културних радника у Војводини, као професор гимназије у Новом Саду, а нарочито