Просветни гласник

34

Просветни Гласник

Где се свршава активност природе? То се не би умело казати". Инстинкт је управо довршење рада саме организације. У колико је инстинкт несвестан ? Јер, ако је он форма свести, онда како је и у којој мери он свест? Не може се рећи да је он несвестан у оном смислу у коме несвесност представља свест једнаку нули. И повукав једну дистинкцију „која је запажена врло мало", Бергсон одваја ту свест = 0 од анулиране свести. Прва је несвесност у апсолутном смислу, несвесност камена који пада и није свестан свога пада. Прва је несвест једнака нули изражавајући да ту нема баш ништа од свести. Те несвесности нема код инстинкта. Он је ипак праћен свешћу, која сад није апсолутна нула, али је анулирана, управо неутрализована. Када ми вршимо неку уобичајену радњу махинално, „и несвесно" како се то каже, онда је наша представа о том раду матирана самим актом. Ако се довршење радње препречи нагло, свест се одједном појављује. Она је била ту, али је била не апсолутна нула, већ анулирана провизорно, спречена акцијом, неутрализирана, компензована. У том смислу је „свест живог бића аритметичка диференција између виртуелног и реалног активитета; она мери даљину представе од акције," како вели, згодном формулом, Бергсон. Та даљина је једнака нули, анулирана, при инстинктивној радњи. Насупрот, у интелигенцијиној акцији између радње и представе се интерполирају друге представе, даљина је увећана, а то је дефицит у инстинкту. „Укратко, ако и инстинкт и интелигенција инволвирају сазнања и једно и друго, сазнање је више одиграно и несвесно у случају инстинкта, а више „мишљено" и свесно у случају интелигенције." То је што се тиче те градуелне разлике у свесности којом су праћене обе форме. Есенциална разлика у директном циљу обеју тенденција остаје она у различитости метода обрађивања материје. И тако, из те капиталне психолошке разлике, следују даље разлике које дају, са једне стране, позитивне особине инстинкта, а са друге стране ограничавају и дају негативне особине у излагању позитивних особина у интелигенције. Свест, које изгледа као да има у инстинктивној акцији, имплицитна је и екстериоризира се у прецизним поступцима уместо да се интериоризира у свесности; она је управљена, даље, на ствар, она имплицира сазнање самог садржаја, док интелигенција иде на односе и имплицира сазнање форме. Отуда, када би инстинкт свесно спекулирао, он би ишао директно на сазнање саме суштине, саме реалне ствари; али он то не може. А даље, интелигенција која може свесно да спекулира идући за односима по интерполираним представама, формална у својој природи, не може да уђе у суштину садржаја. „Има ствари које је једино интелигенција у стању да тражи, али које, самом собом, никада неће наћи. Те ствари могао би наћи само инстинкт; али, он их никада неће тражити." Интелигенција, даље, онаква каква излази из руку природе, има за свој главни предмет неорганизовано чврсто тело, представља себијасно само дисконтинуум, само непокретно; она се карактерише бескрајном спо-