Просветни гласник

46

Просветни Гласник

без мисли водиље ширега значаја, заљубљен у своју личност, претеран егоист, Печорин жртвује друге не ради свога опстанка, не из какве силне страсти, него из пусте сујете, из необуздане ћуди и претераног егоизма. Људи као Печорин презиру сав свет око себе, а само своју личност уздижу високо. Још за рана његово срце је било затворено за праву љубав и велико пријатељство, и он је сматрао да је његова срећа угашена у доба кад у других људи она почиње да се расцветава. Као и његов аутор, и Печорин би могао рећи: ПечалБно л глижу на наше покол-ћнће! Его грдугцее — илб пусто, илб темно; МежБ т-ћмг подт> бременелгв познанн и сомн 1 јнби, Вђ безд-ћиствш состоитси оно Но теперБ а от-б счастБИ устал -к, Но теперт> д никаго не лгоблго. Салш, Љермонтов је платио својим животом грехе које је носио на својој души, а Печорин је остао да и даље тражи жртве својој мрзовољи, презирању ближњих и свом леденом егоизму... * 9 Роман Јунак нашег доба чудна је смеса романтизма и реализма. Печорини су доиста постојали* у тадашњем руском друштву и ван Љермонтова. Није једино Бајронов дух оличен у извесним цртама темперамента и карактера Печориновог. Нису они двобоји који су посејани по песмама Пушкина и Љермонтова (Оњегин и Ленски, Силвије и гроф Н., Швабрин и Гринев, Печорин и Грушицки, и др.) само романтични, књишки производи ; то је трагична реалност која је Русију лишила два њена највећа песника, Пушкина и Љермонтова. Живот људски имао је малу цену у то доба, нарочито у младих људи које нису мориле ни бриге за одржање породице, ни жеље да својим животом послуже општем добру... Оно што је романтично у Јунаку наших дана, то су извесни намештени призори и немотивисаност појединих поступака. Романтично је представљено скакање Печориново с балкона; гоњење његово од стране противника; сцена у којој Грушицки прича о ноћној авантури и Печорин улази баш код последњих речи; припремање преваре и њено откриће. Романтична је цела сцена с Вулићем ( Фашалисш); двобој на води између руског официра и кријумчарке девојке ( Таман), брзо заљубљивање кнегиње Мери у Печорина, и т. п. Све то није узето из посматрања, него из уображења. У реалном животу може бити чудноватијих догађајанего у романтичним књижевним производима, али су све припремне околности у животу истинитије него у романима. Романтичари често истину говоре, само је та истина непоткрепљена, немотивисана, потопљена у масу измишљених појава, који је чине невероватном и сумњивом. Романтизам Љермонтовљев није у појединостима него у склопу догађаја;