Просветни гласник

50

Просветни Гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Милоје Милојевић, Хорске иесме. I, за дечји или женски, и II, за мушки или мешовити збор. Издање Друштва за заштиту југословенске деце. Оскудна првенствено у доброј поезији, дечја музика, мислим хорска., није показивала никакав напредак од крајњих деценија прошлога столећа на овамо. Из свих досадањих збирака јасно се види да оне нису имале никакав виши уметнички смер који би децу уводио поступно у сложеније уметничке, нарочито мелодијско-естетске проблеме. Са гледишта граматичког, тачан акценат се ређе налази у тим мелодијским линијама које, сем лаког мелодијског склопа, не теже за програмском интерпретацијом, и на тај начин сметају правилном изучавању матерњег језика. А то је, са гледишта педагошког, поред мелодијско-програмске тачне линије, највећи недостатак музике у опште, а напосе оне која се у школама употребљава. Није без разлога речено да један народ који занемарује чистоту свога језика губи половину свога права на интелектуалну независност. Нема сумње да на чистоту језика много утиче добро певање, то ће рећи кад се пажња, која се обраћа на тачну интонацију сваке нотне вредности, пренесе и на правилан и тачан изговор речи. Јер је музика пионир чистоте језичне, и она је најпозванија да кроз тонове извојује победу језичној чистоти и благозвучности. Зато је, поред карактерних особинз мелодике и ритмике, једна вокална уметност у највише случајева онда национална ако она, кроз своја мелодијска кретања, дише граматичком чистотом живога народног језика. Једно дело вокалнога смера може бити од велике мелодијске, хармонске и ритмичке вредности, али ако му недостаје тачна језична дикција, губи право да буде израз дубоке интелигенције онога који ствара. Написати једну добру песму, то је најтежи посао који композитор може да има. То је слика у миниатури. Детаљ мора бити савршен од прве до последње ноте, и бити кадар да се испита под микроскопом, тако да се ниједан недостатак не види. Ту се тражи једна снага коју је најтеже имати, а то је: сугерирати велике и концизне идеје у ограниченом простору и изразити мале и лепе, а да не буду утрпане, преоптерећене с једне, нити пак прецењене с друге стране. Мелодија треба да буде написана са логичним следовањем музичких реченица и јасна у тоналитету. (Ово друго није у идеји данашњег доба, мање више). Као резиме Вагнерових погледа на мелодију, можда би могао да послужи разговор између Напз басћб-а и \Уаћћег 51о1гш§-а у Ме1$^егзтцег. басћз-ов савет би био ово: