Просветни гласник

Оцене и Прикази

51

а) Буди свестан својих правила, али их подчини својим поетичним идејама и мелодијском изуму; б) уравнотежи фразе тако да оне чине једна другој контраст и да се допуњавају у исто доба; в) изради главну фразу јаснп, чак и при понављању, тако да уво може да схвати шта хоћеш; г) ако спроводиш какву новину, покажи да си свестан ње у идеји и у примени, т.ј. да она има своју логику; д) не троши материал и држи све конце у својим рукама све до краја; е) буди пажљив да тоналитет буде јасан. Из свега овога следило би да мелодија није савршена у ономе моменту кад се стави на хартију први пут. И ако је тешко објаснити процес инспирације, која треба да је главни покретач сваког уметничког стварања, ипак се може рећи да је инспирација онај благотворни покретач чије идеје морају да прођу и кроз призму интелекта, и текпрошавши кроз њега, да добију свој завршни облик. Кад најбољи пример овакве интелектуалне самокритике једне идеје, поникле у часу инспирације, могу да служе скице Бетовена, међу којима су последња четири такта фразе вариација гудачког квартета Слз то11-а Ор. 131 измењени не мање него петнаест пута, а у штампи се појавили као шеснаеста измена. Значи: испирацији се треба поверити при изуму мелодије и не бити задовољан њеним првобитним обликом, него израдити све детаље, водећи рачуна о равнотежи у мелодији. Према томе, песма је миниатура која мора да буде савршена до најмањих ситница. Затим, она мора да изражава у своме најмањем, и у исто доба разумном облику, осе:ћања која на први поглед могу да изгледају одвећ велика за одређене границе у којима се налазе, а без којих она морају да буду силом збијена. Други је разлог да је поезија, која се ставља у музику, главно, и да музика мора да иде паралелно са њом и да јој буде подређена, ни у коме случају да ^уде изнад ње. Најглавније је, дакле, схватити ритам и принципе поезије; студирати њен изговор кроз акцент који, у многоме, утиче и на мелодијски склоп песме. Ово је и најјачи разлог који говори да песма треба да буде компонована од почетка до краја, јер је врло тешко подесити исти акцент у строфичној песми, као што је то случај код већине народних песама. Према томе, модерна песма значи: комбинација мелодије и декламовања, тако да се кроз њих изнесе сва лепота и смисао речи. Видели смо да је најтежи посао, и чисто са уметничког гледишта, написати добру песму, у музичком као и у поетском смислу, јер је главпи смисао и значај песме у њеној свеспштости, популарности. Није.^еЧено без разлога да су песме глас народа, а симфоније глас индивидуа, личности.