Просветни гласник

52

Просветни Гласник

Излазило би из тога да је њихов смисао у простоти, која не сме да искључује програмску интерпретацију текста. Према томе, ако је написати добру песму тежак посао, још је тежи, како са музичког тако и педагошког становишта, написати добру песму за децу. Треба имати, пре свега, лепе, у поетском и музичком смислу, дечје песме и, приступајући компоновању, водити рачуна о лиричкој способности деце, а то ће рећи: спречити већ једним материалним разлогом интуицију у њеном раду и ограничити је. Савршене у својој простоти и дубини, овакве песме су ређе, а у целини су немогуће, кад их је већи број рађен са једним педагошким смером и кад су условљене узрастом. Приступајући оцени збирке Г. Милојевића, прво што осећамо, то је да он није имао на расположењу поетски увек лепе песме, јер је и сам био принуђен да их пише, да би могао своје музичке мисли да изрази кроз њих. То је недостатак и свих рамијих дечјих збирака које су често, по своме уметничком смислу, врло наивне. 1891 изашла је збирка дечјих песама у један, два и три гласа, приређена од М. М. Протића и Ст. Ј. Николића. У тој збирци су скупљене дечје песме од Ј. Маринковића, М. Топаловића, М. М. Протића, А. Ш. Чупића, С. Ј. Николића, Ј. Цеа, К. Станковића, Ј. Пачуа, Д. Јенка, а све дечје песме из ранијих збирака скупио је Г. Влада Р. Ђорђевић и издао 1920 г. као друго своје издање. Упоређујући збирку Г. Милојевића и ове раније, види се огромна разлика. Са изузетком Ј. Маринковића, који води рачуна о акценту, готово сви остали нису на то ни обраћали пажњу. Они су лепоту језика врло често жртвовали мелодији проблематичне природе, која врло често има карактер марша. Дикција је језична тако онакарађена да је чудо да су се те песме и могле учити по школама. Оне су врло далеко од националног тона, да се не могу бранити ни са тога становишта. Мелодија нема своју линију довољно извучену, а најмање је програмска интерпретација текста добра. Аналишући I свеску песама за дечји или женски збор, констатоваћу да су закључно са бр. 24, а изузимајући бр. 22 „На гробу миле нане", најуспелије песме шаљивог карактера. Оне имају и ритмичке живости, што ће на децу највише утицати. Формалистички, фразе су музичке; са изузетком бр. 12, четворотактовне. Хармонски, модулације су вођене, обично, у доминанту горњу. Мелодија није увек изломљена језичном дикцијом, хоћу рећи мелодиГа није иста као говор што је, а то значи: граматички акцент изгубио је, где-где, снагу, јер је, по смислу, слабијој речи дат виши мелодијски положај (нпр. бр. 4, „Као љиљан нек је чисто"; бр. 10, „Лети пчела малена"). Пошто су обе збирке Г. Милојевића имале намеру да буду и израз поступног техничког усавршавања, то налазим да је број првих, лакших