Просветни гласник

Оцене и Прикази

53

песама намењених деци која тек почињу да певају, мали. Требало је њихов број повећати. Мелодијски, ове прве песме су, са изузетком песама бр. 7 и и 8 које имају пуно топлине, мање интересантне у експресивном смислу те речи, и ако имају добру музичку линију која одговара поезији. Опажа се на њима да је композитор спутан свепгћу да мора рачунати са децом којој интервали и мелодијска кретања још нису познати. То је, можда, и разлог да је број ових првих песама мален. А на против, у колико је доцније рачунао са више теоријске способности код деце и емоционалнијом поезијом, у толико је био слободнији у својој интуицији, што најбоље показује песма бр. 22, „На гробу миле нане". У песми бр. 7, која је иначе пуна топлине и има идиома националних мелодијских кретања, изгледа ми да мелодија није увек као што би то језик захтевао, док је у песми бр. 8 мелодија тачно под сугестијом језика („Ох, да би ми довек била здрава, чила и весела"). Ипак, и она прва песма, онаква каква је, има мирнију линију, и изразита је. Све веселе и шаљиве песме, као бр. 3, 6, 9, 13, 17, 19, а нарочито бр. 24, „Санкање" — која је од свих ових песама најуспелија како по ритму у пратњи, тако и по мелодији, — носе у себи и карактеристичне одлике стила Г. Милојевића. Песма бр. 11, „Сан", је мелодијски најпотпунија и као целина мелодијска биће најприступачнија деци. Песма бр. 14, „Врабац и мачка", компонована је у облику „Ког '1г" (А, В, А 2 , С, А 3 ), што ће рећи да се главна тема јавља најмање три пута, а између понављања теме налази се контраст. Ова тема је у ствари диалог који је музички подведен под облик „Копс1о" и има музички изражену песничку мисао у шаљивом тону. У песми бр. 15, као и 4 и 21, чини се као да је на неким местима мелодија не под утицајем језичне музике, већ под снагом четворотактовне музичке фразе, те на тај начин мелодија губи од своје мелодијске снаге, јер на тим местима језик сугерира другу музичку фразу, а не четворотактовну („Пролеће дете малено", „Као да се храни сваког часа у рај с'дићи" и „Свак је вес'о и пчелица и птичији лет"). Песма бр. 20 интересантнија је у другоме делу, у коме има идиома из „кола" и ритмичке живости. Бр. 12 и 18, нарочито ова друга, имају мирну мелодијску линију и штимунга једне интуитивно компоноване песме. Прилазећи крају прве збирке, ми наилазимо на песме које су слободније у концепцији и мелодијској и хармонској, и које су пуне осећања. Нарочито „На гробу миле нане," која у своме двогласном ставу има сву снагу једног великог ансамбла, „Тужна песма", која има мелодијских одлика наше народне музике и пуно туге, и „Суморан дан", у коме се осећа притисак јесење магле и чује јецај звона на далеко... бим, бам, бим, бам... Упоређујући песму бр. 28 са песмом истог имена у збирци Г. Вл. Ђорђевића а у композицији Г. Боже Јоксимовића, констатујемо колико је композиција Г. Милојевића обрађенија н интере-