Просветни гласник

76

Просветни Гласник

И гле сад, ја опажам да сам много критиковао Наполеона, и ако сам један од његових обожавалаца. Одређеност и ширина његовог генија увек су ме пунили одушевљењем. Ја сам са страшћу читао његова писма, и са интересовањем тим јачим што су поједина од њих била упућена неким од мојих рођака, и узвишеност његових погледа, њихова тачност тако исто, нису ме могли оставити равнодушним. Све је то у осталом историја, то цео свет зна. Али у Француској, ма како ми били пуни дивљења и поштовања према једном човеку и његовој успомени, наша страст не иде до сервилности. Ми увек задржавамо наше право критиковања. Ми изнад човека стављамо земљу, општи интерес, питање правде и слободе. Те две речи често се навраћају у нашим говорима, а то с тога што љубав према њима испуњава наша срца. Поносита и независна раса као што је раса српска лако ће разумети ова осећања. .Ах! да вас је Наполеон познао! Да сте се с њим сусрели на скретници историје у пуном развићу ваше снаге у обнови! Да је он у својој војсци имао оног дивног српског војника чија је истрајност, енергија и храброст изазвала дивљење свију који су га видели на делу, било приликом ужасног повлачења, било у победничком надирању кроз ослобођену домовину. Мој пријатељ генерал де Лоби поновио ми је једва пре неколико недеља: „Српски војник је најбољи војник на свету". Зар нисам имао право да кажем: какву би сјајну страницу славе исписали ви са војницима из старе гарде и коњаницима Миратовим. Али ако вам богови у онај мах нису даровали тако блиставе перјаниц^, они су вам у то исто доба осигурали трајнију славу народа који поново освија своју независност. Истина је да се тадашњи ваши подвизи нису одигравали на пољима битке светскога значаја; њих нису гласила стотине уста широке јавности. Ваше дело било је теже: герилско ратовање и чарке у којима јунаштво често остаје незнано, али чија сама целина чини праву епопеју која обећава бесмртност спомена херојима. Док је Наполеон реметио Европу својим победама, ваш Карађорђе тресао је јарам Турака и почињао ослобођење ваше отаџбине. Вести о томе догађају допиру до Наполеона. Али, мора се признати, он им с почетка не даје важност коју заслужују. Он међутим захтева да га обавештавају о свему што се дешава у пределу Дунава. Он нашем посланику у Цариграду, ђенералу Себастиани, наређује да пошље нарочитог изасланика у Видин. То је мајор Мериан, који је играо доста важну улогу посматрача. Од неког времена већ, он је сместио у Травнику генералног конзула који га обавештава о догађајима у Босни, јер нарочито од како су Далмацију окупирале француске трупе и од како се испољују његови планови на Јадрану, њему је потребно да буде обавештен о догађајима на Балкану. Али он о њима суди нарочитим начином. Побуна тих Зегугепз, јер тако Србе назива терминологија тога доба,