Просветни гласник

Просветни Гласник

сјово (и хо прво штамиано) и онда из пређених слова су штампане речи, које деца читају. Овде сад он истиче као добру ствар што нема невезаних речи и слотова. Али шта вреде реченице, ако су конструисане с брда дола?! Оне не могу пробудити дечје интересовање кад нису делови познатих текстова. Да видпте само пеколико од тих речница; „со-си са-се, и-си со-са" (стр. 9), „ша-ша па-се ши-ше, а се-ша ни-ше" (стр. 10), њи-ња се и-ње, а и-ла и то-ње" (стр. 13), „че-ча чи-ни, а ма-ма че-чи пе-че мо-че" (стр. 15) и т. д. 4. И сувише јо неприродно и извештачено као да постоје и да се у природи чују свп гласови како се то писцу учинило илн како је то он наместио. Да покажемо то у примерима. „Два мачета на стубу, па једно другоме ф, ф ", и сад ето писцу глас ф , коме мора да претходи прича коју треба конструисати, а већ писац је дао за сваку скелет „а учитељ нека их надопуни мускулима и задахне животом" (стр. 71) „Грана се на дрвету поломила, па на ветру чини: н, н. На кући стојц вртешка. Ветар је врти. Чује се в в. Кшпа пада, а с олука тече вода и све се чује г, г. Медвед иде ево му четири ноге М, и мумла м, м". и т. д. и т. д. Тако хоће писац да научи децу гласовима које он овако чује у прнроди. Ми се с овим не бисмо могли да сложимо. На против сматрамо да је најбоље учити азбуку полазећи од нормалних речи, које се разлажу на своје елементе, слогове, гласове и по том уче знаци за гласове, слова. 5. Не слажемо се да је добро читање на слогове, а то писац проводи кроз букварски део у обема књигама. Слоговно читање замењено је данас шчитавањем, а то је много боље, нравилније. 6. Ни слике нису одабране како ваља. Оне су конструисане да личе на дотична слова, на и то се није доследпо спровело, пгто, разуме се, пије никаква штета. Покушај је то мало оригиналан, али ће на томе и остати. 7. Уз букварски део је и читапка, коју је писац по говову сав сам израдио, а то је опет погрешка. За малу децу такође треба одабирати саставе најбољих признатих писаца. Није лако добро писати за децу. -Отворите коју хоћете од ове две књиге, па ћете се одмах о томе уверпти. Ми мислимо да је зато излишно наводити примере и доказивати да ово штиво није подесно да изазове дечје интересовање за читање. 8. Штиво у читанци опет је безмало све састављао писац. Тако проза, на тако и појезија „изузев неколико варијаната старијих штива, али и од ових су нека прерађена у јачем педагошком правцу" тако каже писац у претходној речи „0 овој читапци". Боље би <5ило да није тако радио. Није довољно хтети само писати за децу. Отворпмо ли ма коју страну у овој књизи, брзо ћемо се о томе уверити. 9. Има градива које не одговара програму за овај разред (о веверици, зецу, кртицн, јежу, жабама, змијама, гуштерима, мравима, пчелама, лептировима, рибама и т. д.). 10. Не слажемо се да требају одвојени уџбеници за школе у Војводини. То је „Северна Србија". Тако рече недавно једна госпођа из Велике Кикинде, и она има нраво. Према свему мислнмо да не треба уважиги молбу Лампела и Дипшица, књижара из Суботице, да се ове књиге одобре за уџбенике у Војводини. И школским уџбеницима ваља радити на утврђивању нашег народног једннства. Зато нека се Министарство Просвете постара и за ово што пре. РеФерат г. Александра Јорговића гласи: На достављени ми Мађарски Буквар од д-ра Веселина Ђисаловића, част ми је следеће мишљење поднети: Буквар овај нити је поднесен као руконис, нити као одштампана књига, већ као отисак за коректуру. Ма да су ту одштампане и слике, не зна се, како ће исте испасти у самој књизи. Слика на трећој страни, код писмеиа и где треба да је насликан прст, тако је рђава, да ако и у књизи тако иснадпе, тешко ће деца погодити, шта иста треба да нредставља. Код свнх писмена узети су таки предмети, чија имена почињу оним новим гласом, који хоћемо децу да научимо, само на 4 стр. код писмена п узет је таки предмет, где ово и није на аочетку, него на крају речи (Ш — игла). Исто тако на стр. 15. код писмена 1у стоји ово 1у у средини речи (<*б1уа). Ово ће свакако да створи забуну код деце. И ако је може бити тешко насликати предмет, који би почињао гласом и или гласом 1у, не би се смело стварати код деце забуна, него би се морао узети други начин у помоћ. При изједначивању гласова на 19. стр. има пример: Еп^ет Ц пе 4апН8а(,ак (немојте ви мене учити). Држим, да овај пример не треба да дође у буквар, у коме ми децу хоћемо да научимо, да гледе, да од сваког примају поуке. Исто су тако незгодни примери на тој страни: А Јага^зад те& пет {агаЉза^, — јер је у I р. још рано разликовати ЈагаДза^ и {агасНзаЈ?. Тако је тежак пример на тој страни: Аг озгШућан суШ ез е^уе4 1аиићшк (у разреду учимо заједно и једно). На стр. 20 има пример: Аг а1уа 1апи1ја На4, 8 тиДОја пеИ л 1)о1ск>зи1»8 и4ја1 (Отац учи [поучава] свога сина и показује му пут к срећи). На 21 стр. јамачно је штампарска погрешка, да се с1к чита као гк.